Јустинијанова чума (541–549 година) била епидеммија што го погодила целиот Медитерански басен, Европа, и Блискиот Исток, а сериозно погодени биле Сасанидската и Византиската Империја, особено Константинопол.[1][2][3] Чумата е наречена по византискиот император Јустинијан I (r. 527–565), кој според неговиот дворски историчар Прокопиј се заразил од болеста и закрепнал во 542 година, во екот на епидемијата која убила околу една петтина од населението во престолнината.[1][2] Заразата пристигнала во Римски Египет во 541, се проширила околу Средоземното Море до 544, и се ширела во Северна Европа и Арапскиот Полуостров до 549 година. До 543 година, чумата се проширила до секој агол на империјата.[4][1]
Во 2013, истражувачите ги потврдиле претходните мислења дека причинител на јустинијановата чума била Yersinia pestis, истата бактерија одговорна за Црната смрт (1346–1353).[5]
↑Meier, Mischa (August 2016). „The Justianic Plague: The economic consequences of the pandemic in the Eastern Roman empire and its cultural and religious effects“. Early Medieval Europe. 24 (3): 267–292. doi:10.1111/emed.12152. S2CID163966072.