Вакцинација на дрвото — исто така познато како вбризгување во стеблото или [1][2] — метод за целење кон прецизна примена на пестициди,[3][4][5] активатори на отпорност на растенијата,[6] или ѓубрива[7] во ксилемското васкуларно ткиво на дрвото со цел да биде заштитено дрвото од штетници или да бидат вбризгувани хранливи материи за да се поправат недостатоците на хранливите материи. Овој метод во голема мера се потпира на искористување на васкуларниот систем на дрвото за пренос и распространување на активните соединенија во дрвото, крошната и корените каде што е потребна заштита или исхрана.[8]
Вакцинацијата на дрвото е моментално најпопуларниот метод за контрола на штетните инсекти,[9] патогени,[10][11] и нематоди[12][13][14] во грижата за пејзажните дрвја.
Опис
Вбризгувањето во деблото е развиено првенствено за употреба на големи димензии на дрвја и за дрвја во близина на урбани области каде што примената на прскање од земја и воздух се непрактични поради значителни загуби на пестициди предизвикани од наноси или не се дозволени поради потенцијална човечка изложеност. Сепак, главниот двигател за употребата на вакцинација на дрвјата е широко распространетата потреба за контрола на многу инвазивни патогени дрвја и штетници. Најпознати примери се оние на габитеOphiostoma кои предизвикуваат холандската брестова болест (DED)[15] и инсектотAgrilus planipennis[16] кои имаат специфична биологии која што доведува до сериозно внатрешно оштетување на дрвото, а со тоа и до негова смрт, и кои го прават нивното управување исклучително тешко или неефикасно со класичните методи на примена на пестициди. Вбризгувањето во стеблото за заштита на дрвјата е сметано за еколошки побезбедна замена во односно на примена на пестициди бидејќи соединението е внесувано во дрвото,[17] со што се овозможува изборна изложеност на растителни штетници. Во руралните и урбаните средини, вбризгувањето во деблото значително ја намалува непрепорачливата изложеност на вода, почва, воздух и диви животни на пестициди и ѓубрива. Во последните 20 години, вакцинирањето на дрвјата добива на популарност со развојот и достапноста на нови, ефикасни уреди за вбризгување и вакцинација и ксилемски мобилни формулации на пестициди, биопестициди[18] и хранливи материи.
Вбризгувањето во деблото се одвива со додавање на хемикалија растворлива во вода директно во долниот дел од стеблото на структурата на дрвото.
Примени
Голем број на новонастанати и брзо распространети инвазивни штетници и болести како што се Agrilus planipennis (Euwallacea spp.)[19], кој може да ја пренесе патогената габа Fusariumeuwallaceae,[20] и болеста т.н. ненадејна дабова смрт предизвикани од оомицетотPhytophthora ramorum, ја воспоставиле употребата на вбризгување на стеблото како најефикасна техника за заштита на дрвјата во руралните и урбаните средини.
Вбризгување на пестициди во стеблото е сметано како можност за прецизна примена на соединенија што ќе го намалат негативното влијание од загубите на пестициди предизвикани со нанесување во животната средина, кои се јавуваат по воздушно или копнено прскање со пестициди.[29][30] Покрај негативните последици од честите апликации на пестициди во животната средина,[31] вбризгувањето во стеблото на винова лоза се истражува во лозарството за контрола на патогени со тешки биологии кои ги инфицираат и уништуваат дрвенестите ткива и кои не можат ефикасно да се контролираат со примена на фунгициди со прскање во крошните. За да се зголеми ефикасноста на вбризгувањето на соединенија во дрвјата и лозите, важни се анатомијата на растенијата,[32] временските и почвените услови,[33] физиолошките постапки на дрвото, просторното и временското вбризгување на соединение,[34] и хемиските својства на вбризгувањето соединение и формулација.[35]
Наводи
↑Aćimović, S. G.; VanWoerkom, A. H.; Reeb, P. D.; Vandervoort, C.; Garavaglia, T.; Cregg, B. M.; Wise, J. C. (2014). „Spatial and temporal distribution of trunk-injected imidacloprid in apple tree canopies“. Pest Management Science. 70 (11): 1751–1760. doi:10.1002/ps.3747. PMID24481641.
↑Düker, A.; Kubiak, R. (2011). „Stem injection of prohexadione carboxylic acid to protect blossoms of apple trees from fire blight infection (Erwinia amylovora)“. Journal of Plant Diseases and Protection. 118 (5): 156–160. doi:10.1007/BF03356398. JSTOR43229291.
↑Aćimović, S. G.; VanWoerkom, A. H.; Garavaglia, T.; Vandervoort, C.; Wise, J. C.; Sundin, G. W. (2013). „Control of (Venturia inaequalis) using trunk injection of biopesticides and fungicides in apple trees“. Phytopathology. 103 (Suppl. 2): S21–S2169. doi:10.1094/PHYTO-103-6-S2.1. PMID23676108.
↑Barney, D.; Walser, R.H.; Nelson, S.D.; Williams, C. F.; Jolley, Von D. (1985). „Control of iron chlorosis in apple trees with injections of ferrous sulfate and ferric citrate and with soil‐applied iron‐sul“. Journal of Plant Nutrition. 7 (1–5): 313–317. doi:10.1080/01904168409363198.
↑Takai, K.; Suzuki, T.; Kawazu, K. (2003). „Development and preventative effect against pine wilt disease of a novel liquid formulation of emamectin benzoate“. Pest Management Science. 59 (3): 365–370. doi:10.1002/ps.651. PMID12639056.
↑Clifford, D. R.; Cooke, L. R.; Gendle, P. (1977). „Distribution and performance of chemicals injected into trees for the control of fungal diseases“. Netherlands Journal of Plant Pathology. 83 (S1): 331–337. doi:10.1007/BF03041448.
↑McCullough, D. G.; Poland, T. M.; Anulewicz, A. C.; Lewis, P.; Cappaert, D. (2011). „Evaluation of Agrilus planipennis (Coleoptera: Buprestidae) control provided by emamectin benzoate and two neonicotinoid insecticides, one and two seasons after treatment“. Journal of Economic Entomology (Submitted manuscript). 104 (5): 1599–612. doi:10.1603/ec11101. PMID22066190.
↑Percival, G.C.; Boyle, S. (2005). „Evaluation of microcapsule trunk injections for the control of apple scab and powdery mildew“. Annals of Applied Biology. 147 (1): 119–127. doi:10.1111/j.1744-7348.2005.00019.x.
↑Byrne, F. J.; Krieger, R. I.; Doccola, J.; Morse, J. G. (2014). „Seasonal timing of neonicotinoid and organophosphate trunk injections to optimize the management of avocado thrips in California avocado groves“. Crop Protection. 57: 20–26. doi:10.1016/j.cropro.2013.11.023.
↑Byrne, F. J.; Urena, A. A.; Robinson, L. J.; Krieger, R. I.; Doccola, J.; Morse, J. G. (2012). „Evaluation of neonicotinoid, organophosphate and avermectin trunk injections for the management of avocado thrips in California avocado groves“. Pest Management Science. 68 (5): 811–817. doi:10.1002/ps.2337. PMID22396314.
↑VanWoerkom, A.H.; Aćimović, S.G.; Sundin, G.W.; Cregg, B.M.; Mota-Sanchez, D.; Vandervoort, C.; Wise, J.C. (2014). „Trunk injection: An alternative technique for pesticide delivery in apples“. Crop Protection. 65: 173–185. doi:10.1016/j.cropro.2014.05.017.
↑Aćimović, S. G.; Zeng, Q.; McGhee, G. C.; Wise, J. C.; Sundin, G. W. (2013). „Control of fire blight (Erwinia amylovora) with trunk injection of the maximum seasonally allowed doses of SAR inducers and antibiotics in apple trees“. Phytopathology. 103 (Suppl. 2): S21–S2169. doi:10.1094/PHYTO-103-6-S2.1. PMID23676108.
↑Holb, I. J.; Heijne, B.; Withagen, J. C.; Gáll, J. M.; Jeger, M. J. (2005). „Analysis of summer epidemic progress of apple scab at different apple production systems in the Netherlands and Hungary“. Phytopathology. 95 (9): 1001–20. doi:10.1094/phyto-95-1001. PMID18943298.
↑Pimentel, D.; Levitan, L. (1986). „Pesticides: Amounts Applied and Amounts Reaching Pests“. BioScience. 36 (2): 86–91. doi:10.2307/1310108. JSTOR1310108.
↑Pimentel, D.; Acquay, H.; Biltonen, M.; Rice, P.; Silva, M.; Nelson, J.; Lipner, V.; Giordano, S.; Horowitz, A. (1992). „Environmental and Economic Costs of Pesticide Use“. BioScience. 42 (10): 750–760. doi:10.2307/1311994. JSTOR1311994.
↑Düker, A.; Kubiak, R.; Höfer, V. (2006). Stem application of plant protective agents in viticulture. Aachen, Germany: Shaker Verlag GmbH. ISBN9783832248161.
↑Mota-Sanchez, D.; Cregg, B. M.; McCullough, D. G.; Poland, T. M.; Hollingworth, R. M. (2009). „Distribution of trunk-injected 14C-imidacloprid in ash trees and effects on emerald ash borer (Coleoptera: Buprestidae) adults“. Crop Protection. 28 (8): 655–661. doi:10.1016/j.cropro.2009.03.012.