Големо тихоокеанско ѓубре

Големото тихоокеанско ѓубре, во август 2015 година (модел)

Големото тихоокеанско ѓубре е ѓубре, морски отпад, во централниот дел на Северниот Тихи Океан. Се наоѓа приближно од 135°З до 155°З и од 35°С до 42°С.[1] Збирката на пластично и лебдечко ѓубре потекнува од Тихоокеанскиот Обрач, вклучувајќи ги и земјите во Азија, Северна Америка и Јужна Америка.[2]

И покрај тоа што овој отпад наликува на џиновски остров од лебдечко ѓубре, неговата мала густина го спречува откривањето со сателитски снимки, па дури и од случајни бродари или нуркачи во областа. Тоа е затоа што горниот дел се состои од микропластика.[3]

Истражувачите од проектот „Чистење на Океанот“ тврделе дека ѓубрето покрива 1,6 милиони квадратни километри[4] и се состои од 45.000-129.000 тони пластика во 2018 година.[5] До крајот на 2024 година, „Чистење на Океанот“ отстраниле повеќе од 500 тони ѓубре од Големото тихоокеанско ѓубре, или 0,5% од вкупното акумулирано ѓубре.[6] Додека микропластиката доминирала во областа, 92% од масата на ѓубрето се состоела од поголеми предмети кои сè уште не се претвориле во микропластика. Дел од пластиката била стара повеќе од 50 години, и вклучува предмети (и делови од предмети) како што се „пластични запалки, четки за заби, шишиња за вода, пенкала, шишиња за бебиња, мобилни телефони, пластични кеси и слично“.

Наводи

  1. See the relevant sections below for specific references concerning the discovery and history of the patch. A general overview is provided in Dautel, Susan L. (2007). „Transoceanic Trash: International and United States Strategies for the Great Pacific Garbage Patch“. Golden Gate University Environmental Law Journal. 3 (1): 181.
  2. „World's largest collection of ocean garbage is twice the size of Texas“. USA Today. Архивирано од изворникот на 15 February 2020. Посетено на 29 April 2018.
  3. Philp, Richard B. (2013). Ecosystems and Human Health: Toxicology and Environmental Hazards (3rd. изд.). CRC Press. стр. 116. ISBN 978-1466567214.
  4. Albeck-Ripka, Livia (22 March 2018). „The 'Great Pacific Garbage Patch' Is Ballooning, 87,000,000,000 Tons of Plastic and Counting“. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано од изворникот на 11 January 2020. Посетено на 26 February 2020.
  5. Frias, J.; Nash, Roisin (2019). „Microplastics: Finding a consensus on the definition“. Marine Pollution Bulletin. Elsevier. 138: 145–147. Bibcode:2019MarPB.138..145F. doi:10.1016/j.marpolbul.2018.11.022. ISSN 0025-326X. PMID 30660255. Lebreton, L.; Slat, B.; Ferrari, F.; Sainte-Rose, B.; Aitken, J.; Marthouse, R.; Hajbane, S.; Cunsolo, S.; Schwarz, A. (22 March 2018). „Evidence that the Great Pacific Garbage Patch is rapidly accumulating plastic“. Scientific Reports. 8 (1): 4666. Bibcode:2018NatSR...8.4666L. doi:10.1038/s41598-018-22939-w. ISSN 2045-2322. PMC 5864935. PMID 29568057.
  6. Ocean Cleanup, The (December 2024). „The Great Pacific Garbage Patch can be cleaned for $7.5 billion“. The Ocean Cleanup.

Надворешни врски

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya