Природно настанатиот лутециум (71Lu) има само еден стабилен изотоп175Lu (97,41% природна застапеност) и еден долготраен радиоизотоп, 176Lu со време на полураспад од 37 милијарди години (2,59% природна застапеност). Одредени се одликите на 40 радиоизотопи, од кои најстабилни, покрај 176Lu, се 174Lu со време на полураспад од 3,31 година и 173Lu со време на полураспад од 1,37 години. Сите преостанати радиоактивни изотопи имаат време на полураспад помало од 9 дена, а поголемиот дел од нив имаат време на полураспад помало од половина час. Овој елемент има и 18 метасостојби, со најстабилни 177mLu (t1/2 160,4 дена), 174mLu (t1/2 142 дена) и 178mLu (t1/2 23,1 минути).
↑( ) – Неизвесноста (1σ) е дадена во концизен облик во загради по соодветните последни цифри.
↑# – Атомска маса означена со #: вредноста и неизвесноста не се само изведени само од опитни податоци, туку барем делумно од трендови од масената површина (TMS).
↑Задебелен полураспад – речиси стабилен, период на полураспад подолг од староста на вселената.
↑ 5,05,15,2# – Вредностите означени со # не се само изведени од опитни податоци, туку барем делумно и од трендови во соседните нуклиди (TNN).
Лутециум (177Lu) хлоридот, меѓу другото, се продава под името на брендот Лумарк, се користи за радиоозначување други лекови, или како терапија против рак или за сцинтиграфија (медицински радиослики). Неговите најчести несакани ефекти се анемија (низок број на црвени крвни зрнца), тромбоцитопенија (низок број на тромбоцити во крвта), леукопенија (низок број на бели крвни зрнца), лимфопенија (ниски нивоа на лимфоцити, одреден тип на бели крвни зрнца), гадење (чувство на болест), повраќање и благо и привремено губење на косата.[7][8]
↑Wang, Meng; Huang, W.J.; Kondev, F.G.; Audi, G.; Naimi, S. (2021). „The AME 2020 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs and references*“. Chinese Physics C. 45 (3): 030003. doi:10.1088/1674-1137/abddaf.
↑Haak, K,; Tarasov, O, B,; Chowdhury, P, (2023). „Production and discovery of neutron-rich isotopes by fragmentation of 198Pt“. Physical Review C. 108 (34608): 034608. Bibcode:2023PhRvC,108c4608HПроверете го |bibcode= value (help). doi:10,1103/PhysRevC,108,034608Проверете ја вредноста |doi= (help). S2CID261649436Проверете ја вредноста |s2cid= (help). Invalid |display-authors=et al, (help)CS1-одржување: излишна интерпункција (link)
↑Tarasov, O, B,; Gade, A,; Fukushima, K, (2024). „Observation of New Isotopes in the Fragmentation of 198Pt at FRIB“. Physical Review Letters. 132 (072501). doi:10,1103/PhysRevLett,132,072501Проверете ја вредноста |doi= (help). Invalid |display-authors=et al, (help)CS1-одржување: излишна интерпункција (link)
↑„Lumark EPAR“. European Medicines Agency. 17 September 2018. Посетено на 7 May 2020.
Isotopic compositions and standard atomic masses from:
de Laeter, John Robert; Böhlke, John Karl; De Bièvre, Paul; Hidaka, Hiroshi; Peiser, H. Steffen; Rosman, Kevin J. R.; Taylor, Philip D. P. (2003). „Atomic weights of the elements. Review 2000 (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry. 75 (6): 683–800. doi:10.1351/pac200375060683.
Wieser, Michael E. (2006). „Atomic weights of the elements 2005 (IUPAC Technical Report)“. Pure and Applied Chemistry. 78 (11): 2051–2066. doi:10.1351/pac200678112051.
National Nuclear Data Center. „NuDat 2.x database“. Brookhaven National Laboratory.
Holden, Norman E. (2004). „11. Table of the Isotopes“. Во Lide, David R. (уред.). CRC Handbook of Chemistry and Physics (85th. изд.). Boca Raton, Florida: CRC Press. ISBN978-0-8493-0485-9.