Карипска мистерија

Карипска мистерија
АвторАгата Кристи
ЗемјаОбединето Кралство
ЈазикАнглиски
ЖанрКриминалистички роман
Објавена16 ноември 1964 (Collins Crime Club)
МедиумПечатена книга (тврда и мека корица)
Страници256 (прво издание, тврда корица)
ISBN0-451-19992-8
ПретходнаЧасовниците 
СледнаЅвезда над Витлеем 

„Карипска мистерија“ — дело од типот на детективски криминалистички роман од британската писателка Агата Кристи, првпат објавено во Велика Британија од страна на Collins Crime Club на 16 ноември 1964 година,[1] а во САД од страна на Дод, Мид и компанија следната година.[2][3] Британското издание се продавало на мало по цена од шеснаесет шилинзи,[1] а американското издание по цена од 4,50 долари.[3] Во него главен лик е детективката госпоѓица Марпл.

Двајца рецензенти во времето кога романот бил објавен изјавиле дека Агата Кристи се враќа на врвот на својата форма.[4][5] Критичар кој пишувал во 1990 година го оценил овој заплет како стандардна понуда за секој писател кој патува на Карибите и му е потребна двојна работа за време на одморот.[6]

Два од главните ликови се појавуваат повторно во романот „Немеза“, објавен во 1971 година. Џејсон Рафаел се појавува повторно посмртно, а неговата асистентка Естер Волтерс ѝ помага на госпоѓица Марпл во раните поглавја од последователната приказна.

Литературно значење и прием

Морис Ричардсон во „Обсервер“ од 15 ноември 1964 година изјавил: „Најохрабрувачко враќање некаде многу блиску до нејзината најдобра, неоспорлива форма... Сомнежот убаво распределен меѓу гостите, многу од нив безобразни прељубници. Не е многу тешко да се погоди, но е доста напнато. Добра разновидна карактеризација, вклучувајќи особено одличен осумдесетгодишен тајкун.“[7] Кон крајот на годината, Ричардсон повторно ја спомнал книгата во специјална колумна „Книги на годината: Личен избор“ кога рекол: „Агата Кристи прави едно од оние задоволувачки враќања на ветерани.“[5]

Од друга страна, „Дејли Мирор“ од 21 ноември 1964 година напиша: „Не е баш во најдобра форма. Приказна за госпоѓица Марплс (sic) која зависниците нема да ја најдат толку нерешлива како и обично.“[8] Сепак, откако понудил млаки критики за нејзините два претходни романи, Френсис Ајлс (Ентони Беркли Кокс) објавил дека писателката се вратила во форма во својата критика во бројот на Гардијан од 11 декември 1964 година.[4]

Посветување

Романот бил посветен на Џон Кројкшанк Роуз, „со среќни спомени од мојата посета на Западните Инди“. Кристи и нејзиниот сопруг Макс Малован се спријателиле со Џон Роуз во 1928 година на археолошкото наоѓалиште во Ур. Тој бил архитектонски цртач и кога Макс бил задолжен за ископувањата во Голема Сирија во Тел Арпачија, Ирак, во 1932 година, тој го ангажирал Роуз да биде негов цртач. Роуз бил Шкотланѓанец, и како што Кристи го опишала, „прекрасен цртач, со тивок начин на зборување и нежен хумор што го сметав за неодолив“.[9][10]

Референци во други дела

  • Милионерот Џејсон Рафаел се појавува повторно, постхумно, во романот „Немеза“ каде што ја праќа госпоѓица Марпл на случај, токму поради нејзиниот успех во решавањето на случајот во „Карипска мистерија“.
  • Градот Оноре, каде што се одвивале многу епизоди од карипската телевизиска криминална серија „Смрт во рајот“, бил именуван по Сент Оноре.

Адаптации

Во американската ТВ-филмска адаптација од 1983 година главните улоги ги играле Хелен Хејс како госпоѓица Марпл и Барнард Хјуз како г-дин Рафаел. „Њујорк тајмс“ изјавил дека госпоѓица Марпл има „полн вагон со осомничени“ кога се одлучува да открие зошто нејзината пријателка била убиена, во овој филм кој првпат се емитувал на 22 октомври 1983 година.[11] Сценариото било изработено од Сју Графтон, подоцна писателка на мистерии, и Стив Хамфри. Продукцијата била снимана во Калифорнија.

ТВ адаптација на Би-Би-Си со Џоан Хиксон во главната улога била прикажана во 1989 година како дел од серијата „Госпоѓица Марпл“ од Агата Кристи, а Доналд Плезенс ја играл улогата на г-дин Рафаел. Направени биле неколку промени од романот: Прескотови и Сењора де Каспеаро биле изоставени, госпоѓица Марпл одмарала на Барбадос наместо на измислениот остров „Сент Оноре“,[12] а лекот за крвен притисок бил преименуван во Тетраволфајд.

Романот во 2016 година бил адаптиран како епизода од француската телевизиска серија Les Petits Meurtres d'Agatha Christie.

Наводи

  1. 1,0 1,1 Peers, Chris; Spurrier, Ralph; Sturgeon, Jamie; Foord, Peter; Williams, Richard (March 1999). Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Second. изд.). Dragonby Press. стр. 15. ISBN 978-1871122138.
  2. Cooper, John; Pyke, B A (1994). Detective Fiction – the collector's guide (Second. изд.). Scholar Press. стр. 82, 87. ISBN 0-85967-991-8.
  3. 3,0 3,1 Marcus, J S (May 2007). „American Tribute to Agatha Christie: The Golden Years: 1953 - 1967“. Посетено на 31 July 2018.
  4. 4,0 4,1 Iles, Francis (11 December 1964). „Review“. The Guardian. стр. 9.
  5. 5,0 5,1 Richardson, Maurice (20 December 1964). „Review“. The Observer. стр. 7.
  6. Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive: An Appreciation of Agatha Christie (Revised. изд.). Fontana Books. стр. 190. ISBN 0-00-637474-3.
  7. The Observer, 15 November 1964 p. 26
  8. „Review“. Daily Mirror. 21 November 1964. стр. 22.
  9. „Book of the Month: A Caribbean Mystery. The Home of Agatha Christie. 1 July 2016. Посетено на 9 August 2018.
  10. Ferguson, James (November–December 2014). „Death in the tropics“. Caribbean Beat Magazine (Caribbean Airlines).
  11. Erickson, Hal (2016). „A Caribbean Mystery (1983)“. Movies & TV Dept. The New York Times. Архивирано од изворникот на 25 March 2016. Посетено на 16 October 2015.
  12. The name Honoré reappears as the fictional main town in the BBC series Death in Paradise that began airing in 2011.

Надворешни врски

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya