Метаногенеза

Метаногенезата или биометанацијата — процес на формирање на метан поврзан со процесот на зачувување на енергија од страна на микроби познати како метаногени. Тоа е четвртата и последна фаза од анаеробната дигестија. Организми способни за производство на метан за зачувување на енергијата се идентификувани само од доменот археи, група филогенетски различна и од еукариотите и од бактериите, иако многумина живеат во тесна поврзаност со анаеробните бактерии. Производството на метан е важна и широко распространета форма на микробен метаболизам. Во аноксични средини, тоа е последниот чекор при распаѓањето на биомасата. Метаногенезата е причината за значителни количини на акумулации на природен гас, а остатокот е термоген.[1][2][3]

Биохемија

Циклус за метаногенеза, прикажувајќи меѓупроизводи

Метаногенезата кај микробите е форма на анаеробно дишење.[4] Метаногените не користат кислород за дишење; кислородот всушност го инхибира растот на метаногените. Терминалниот електронски акцептор во метаногенезата не е кислород, туку јаглерод. Двете најдобро опишани патеки вклучуваат употреба на оцетна киселина (ацетокластична) или неоргански јаглерод диоксид (хидрогенотрофен) како терминални акцептори на електрони:

CO 2 + 4 H 2CH 4 + 2 H 2 O
CH3COOHCH4 + CO2

Индустрија

Метаногенезата може да се искористи и за обработка на органски отпад, за производство на корисни соединенија, а метанот може да се собира и користи како биогас, вид гориво.[5] Тоа е примарниот пат преку кој се разградува поголемиот дел од органската материја што се отстранува преку депонија. Некои биогасни постројки користат метаногенеза за да го комбинираат јаглеродниот диоксид со водород и да создадат повеќе метан.[6]

Улога во глобалното затоплување

Метанот е важен стакленички гас со потенцијал за глобално затоплување 25 пати поголем од јаглерод диоксидот (во просек во текот на 100 години).[7] Метаногенезата кај добитокот и при распаѓањето на органскиот материјал придонесуваат за глобалното затоплување.

Поврзано

Наводи

  1. Katz B. (2011). „Microbial processes and natural gas accumulations“. The Open Geology Journal. 5 (1): 75–83. Bibcode:2011OGJ.....5...75J. doi:10.2174/1874262901105010075.
  2. Kietäväinen and Purkamo (2015). „The origin, source, and cycling of methane in deep crystalline rock biosphere“. Front. Microbiol. 6: 725. doi:10.3389/fmicb.2015.00725. PMC 4505394. PMID 26236303.
  3. Cramer and Franke (2005). „Indications for an active petroleum system in the Laptev Sea, NE Siberia/publication/227744258_Indications_for_an_active_petroleum_system_in_the_Laptev_Sea_NE_Siberia“. Journal of Petroleum Geology. 28 (4): 369–384. Bibcode:2005JPetG..28..369C. doi:10.1111/j.1747-5457.2005.tb00088.x.
  4. Thauer, R. K. (1998). „Biochemistry of Methanogenesis: a Tribute to Marjory Stephenson“. Microbiology. 144: 2377–2406. doi:10.1099/00221287-144-9-2377. PMID 9782487.
  5. Nair, Athira (14 July 2015). „After Freedom Park, waste to light up Gandhinagar in Bengaluru“. The Economic Times. Архивирано од изворникот на 15 July 2015.
  6. „Nature Energy and Andel inaugurate power-to-gas facility in Denmark“. Bioenergy Insight Magazine. 6 November 2023.
  7. „Global Warming Potentials“. Contribution of Working Group I to the Fourth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change, 2007. 2007. Архивирано од изворникот на 15 June 2013. Посетено на 2012-05-24.
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya