На зенитот на Британската Империја, фотографии од морнарички и воени команданти биле популарна тема на картички на цигари што ги собирале колекционери. На сликата, капетан Џелико, командант на брод во Кинеско Море
Милитаризам се дефинира како:
уверување или желба на влада или народ државата да има силна војска и да биде подготвена да ја користи агресивно во своја одбрана или за остварување на своите национални интереси.[1]
Алтернативни дефиниции се „агресивност што вклучува закана за употреба на воена сила“,[2], „глорификација на идеалите на професионална воена класа“ и „доминација на воените сили во раководењето со една држава“[3] (види и: стратократија и воена хунта).
Ensign, Tod. America's Military Today. The New Press. 2005. ISBN 1-56584-883-7.
Fink, Christina. Living Silence: Burma Under Military Rule. White Lotus Press. 2001. ISBN 1-85649-925-1.
Frevert, Ute. A Nation in Barracks: Modern Germany, Military Conscription and Civil Society. Berg, 2004. ISBN 1-85973-886-9
Huntington, Samuel P.. Soldier and the State: The Theory and Politics of Civil-Military Relations. Cambridge: Belknap Press of Harvard University Press, 1981.
Ritter, GerhardThe Sword and the Scepter; the Problem of Militarism in Germany, translated from the German by Heinz Norden, Coral Gables, Fla., University of Miami Press 1969-73.
Shaw, Martin. Post-Military Society: Militarism, Demilitarization and War at the End of the Twentieth Century. Temple University Press, 1992.
Tang, C. Comprehensive Notes on World History Hong Kong, 2004
Vagts, Alfred. A History of Militarism. Meridian Books, 1959.
Western, Jon. Selling Intervention and War. Johns Hopkins University . 2005. ISBN 0-8018-8108-0