Константин Петрович Воронец окончил школу и киевскую гимназию. По окончании гимназии был мобилизован в Белую Армию, с которой оказался в Румынии, откуда прибыл в Белград, в то время как вся родня осталась в Киеве.
Вороњец, Димитрије; Јанићијевић, Душан-уредник.Сећање на мог оца Константина Петровича Вороњеца // Руси без Русије - Српски Руси (серб.). — Београд - Беочин: Дунај & Ефект, 1994. — С. 197—206. — ISBN 978-86-82465-02-7.
Весовић, М; Д. Поповић. Машински факултет у Београду о равитку наставе и науке - у раздобљу 1945—1973 (серб.). — YU-Београд: Машински факултет, 1973.
Вороњец, Константин. Механика флуида је грана и математичких и техничких наука (серб.). — YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 377, 1964. — С. 41—44.
САНУ. Годишњак LXVIII за 1961 (серб.). — YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности, 1963. — С. 205—207.
Обрадовић, Н.Константин Вороњец (31.јануар 1902—14. октобар 1974) // Годишњак LXXXI за 1974 (серб.). — YU-Београд: Српска Академија Наука и Уметности, 1976. — С. 229—231.
Виктор Саљников.Живот и рад академика Константина Вороњеца // Руска емиграција у српској култури XX века: зборник радова. — Београд: Филолошки факултет, Катедра за славистику и Центар за научни рад, 1994. — С. 265—270.
Виктор Саљников, Владан Ђорђевић.Константин Петрович Вороњец: (1902-1974) // Живот и дело српских научника. Књ. 7. — Београд: Српска Академија Наука и Уметности, 2001. — С. 441—445.