Если вы не можете создать статью одной правкой и намерены вернуться к её написанию позже, поставьте в начало текста шаблон {{subst:Редактирую}} для уведомления об этом других участников.
Так можно подписаться
Статьи в Википедии не подписываются (список авторов формируется автоматически и доступен в истории правок статьи); в обсуждениях при редактировании кода, пожалуйста, ставьте после сообщения четыре тильды (~~~~): они будут автоматически преобразованы в подпись и дату.
Hello and welcome to the Russian Wikipedia! We appreciate your contributions. If your Russian skills are not good enough, that’s no problem. We have an embassy where you can inquire for further information in your native language. We hope you enjoy your time here!
Исчезновение двух советских журналистов в Югославии
Предупреждение:
Я полагаю, что данная ваша правка нарушает следующее правило Википедии: ВП:ОРИСС. Нарушение правил и рекомендаций может привести к ограничению вашего доступа к редактированию Википедии. Советую вам тщательно изучить соответствующие правила и справочную систему Википедии. Если что-то вызывает вопросы, пожалуйста, не стесняйтесь обратиться ко мне, любому другому опытному участнику или администратору.
Уважаемый, Соколрус, внесенные вашими правками утверждения нуждаются в ВП:АИ. кроме того, ваши правки сделаны таким образом, что получается, что указанные вами сведения изложены у В.Мукусева (что не есть так и является весьма некорректным).
Кроме того,
Предупреждение:
Я полагаю, что данная ваша правка нарушает следующее правило Википедии: ВП:ЭП. Нарушение правил и рекомендаций может привести к ограничению вашего доступа к редактированию Википедии. Советую вам тщательно изучить соответствующие правила и справочную систему Википедии. Если что-то вызывает вопросы, пожалуйста, не стесняйтесь обратиться ко мне, любому другому опытному участнику или администратору.
В частности, ваш комментарий на странице обсуждения статьи Исчезновение двух советских журналистов в Югославии 1 сентября 1991 года нарушает правило "Менторский тон в комментариях к правкам". Ну, прямо хрестоматийный пример: «Убрал бред». Кроме того, ваша характеристика работы В.Мукусева, мягко говоря, нуждается в обосновании, как минимум, теми же самыми ВП:АИ, ну и, практически, граничит с ВП:НО, цитата: "Обсуждайте не авторов, а содержание статей, старайтесь возражать по существу. Личные оскорбления и угрозы никоим образом не помогут вам отстоять свою точку зрения — они лишь наносят урон сообществу Википедии и мешают другим участникам работать над созданием высококачественной энциклопедии".
Ну, и если найдете аргументированные источники вашей позиции и утверждений - милости прошу, я думаю, что подобные аргументированные сведения будут весьма интересны не только мне, но и остальным участникам Википедии. Ну, а пока - откат внесенных вами изменений. С уважением, Scriber19:35, 14 февраля 2012 (UTC)[ответить]
Kao administrator sh wiki čestitam ti na zarađenom bloku na hr wiki. Formalno još ga nisi dobio ali se možemo kladiti da ćeš ga ubrzo dobiti. Prihvataš opkladu
Hvala na odgovoru, ali je bio na pogrešnoj wikipediji. Piši mi na [1]
Ja ne pišem na hrvatskoj wikipediji iz protesta zbog politike tamošnjih administratora o Hrvatskoj istoriji. SH wikipedija je "jugoslavenska wikipedija" na kojoj je zabranjen nacionalizam. Ako te zanima kakvo je stanje na hr i sr wikipediji najbolje da pročitaš kritike:
Zdravo ! Razumem ) E, podaci o znacajnom broju Srba u Dalmaciji preuzeo sam iz iste knjige. Da, vidim da ne treba da radim nesto na hr. Wiki. Ja i drugi saradnici vec dugo radimo na clanku o RSK. Molim vas, slobodno stavite pitanja i pisite sto treba jer treba da napravimo kvalitetan rad o tome. Sa postovanjem ! Соколрус06:10, 23 марта 2012 (UTC)[ответить]
Ako želiš pisati NPOV o Drugom svetskom ratu tada moraš pročitati knjige o Tomasevicha koje su Biblija po tom pitanju.
Po pitanju Srpskih manastira u Hrvatskoj ili ako više voliš Krajini važnije je mišljenje Srpske Pravoslavne Crkve od mišljenja neke tamo "vrlo upitne" knjige ili grešim ?--Rjecina207:23, 25 марта 2012 (UTC)[ответить]
Podatku iz knjige od kojeg se pisac ograđuje i kaže "to nije moje nego je to napisao netko u 19 veku" (da su Srbi došli u 15 veku na područje vojne krajine)
Ваш линк је о Горњокарловачкој епархији (Кордун итд), на подручје којој Срби су дошли у почетку 16 столећа, а у књизи се пише о Далмацији. Знате ви да у Далмацији још у 9 столећу су били српске кнежевине. Соколрус11:23, 25 марта 2012 (UTC)[ответить]
Znaet historija, znaet. Mogu reći da na žalost znam i Hrvatsku i Srpsku verziju historije.
Po srpskoj verziji historije na području istočno od reke Cetine su bile srpske kneževine.
Malo me iznenadila službena verzija Dalmatinske eparhije o 13-14 veku jer govori o srpskim vojnicima u Hrvatskoj vojski, ali to ne menja činjenice.
Citirajući je nemoj zaboraviti par važnih sitnica:
Prvi put se službeno govori o Srbima na području Hrvatske-Dalmacije 1371
Prvi manastir izgrađen od strane doseljenih Srba je manastir Dragojević iz 1395. Postojali su i ranije manastiri (od 1317), ali su ih gradili srpski kraljevi.
Чекајте јер Срба на подручју Далмације се спомињају као франачки хроничар Ајнхарт (9 столеће) тако и аутори из Царграда још раније. Онај датум 1371 је можда из хрватске историографије а у српској има и податка из доба насељавања Словена на Балкан :) Соколрус12:25, 25 марта 2012 (UTC)[ответить]
o znam, znam ali ovde sam citirao Srpsku pravoslavnu crkvu u Hrvatskoj to jest Dalmatinsku eparhiju.
Kada Srbi govore o 9-10 stoleću oni misle na područje istočno od reke Cetine to jest na "srpske" kneževine. Nema službenih podataka da su Srbi živeli zapadno od reke Cetine ili ja grešim ?--Rjecina212:36, 25 марта 2012 (UTC)[ответить]
Tvoje pitanje o izvorima je slično onome kada je Bush tražio od Iraka da dokaže da nema nuklearno oružje. Kako je moguće dokazat da nešto ne postoji ?
Ako se slažemo da su Srbi pravoslavci,a Hrvati katolici tada bi bio red da objasniš kako je moguće da Srbi žive u Hrvatskoj pre 15 veka, ako je zapadna Bosna katolička to jest Hrvatska ? To možeš čitati ovde ? Nakon Turskog osvajanja današnje Bosne ime koje se koristilo za područje Banja Luke, Bihaća, Jajca je bilo Turska Hrvatska (za taj deo nije problem naći izvor).
Onda imaš još o Hrvatskim kraljevima koji vladaju iz Knina u 11 veku što bi bilo vrlo neobično da je Knin pravoslavni-srpki grad ?
Najjednostavnije ti ispadne da čitaš na google books John Van Antwerp Fine:The early medieval Balkans: a critical survey from the sixth to the late 12 century pošto knjiga govori o naseljavanju Hrvata i Srba do 11 veka.
Također o naseljavanju Srba na područje današnje Hrvatske imaš u pre spomenutoj knjigi:
jozo tomasevich:War and Revolution in Yugoslavia
Pretpostavljam da razumeš kako ovde pišem kao izvore samo svetske lidere po pitanju hrvatsko-srpske historije pošto ne želim koristi naše lokalne nacionaliste ?--Rjecina207:23, 26 марта 2012 (UTC)[ответить]
Здраво ! Ви нисте ме разумели јер питао сам о изворима уопште о том времену а не о томе да ли су били Срби преко Цетине или нису ))) Већ одавно тражим информацију о досељавању Словена на Балкан :) Поздрав ! Соколрус08:18, 26 марта 2012 (UTC)[ответить]
Zdravo
Ako znaš engleski onda je prava knjiga koji nije napisao niti Hrvat niti Srbin o doseljavanju u današnje krajeve John Van Antwerp Fine:The early medieval Balkans: a critical survey from the sixth to the late 12 century što imaš na google books pošto se ona govori samo o tome :)
Historiju Crne Gore pisanu od Crnogoraca možeš čitat ovde
Najstarija knjiga o historiji pre svega Dalmacije je pisana u 14 veku i zove se History of the bishops of Salona and Split By Thomas (možeš ju čitat na google books)
Knjiga Vladimira Ćorovića:Istorija Srpskog naroda je prvi put izdana u doba Miloševića 48 godina nakon što je napisana i postala je Biblija za srpski školski sistem. Knjiga je dobro napisana. Ćorović je izbjegavao laganje, ali je ponekad izbjegavao istinu. Ako njegova knjiga govori jedno, a ona od John Van Antwerp Fina drugo John Van Antwerp Fin govori istinu.
Također možeš čitati na ruskom istoriju Bosne-Crne Gore-Slovenije, Hrvatske i Srbije. U tekstu o Bosni postoji na jednom mestu tvrdnja:"mi pretpostavljamo..." koju nemoj gledati pošto to nije činjenica.
Читао сам Ћоровића :) А читао сам и "Историју Срба" Чирковића. Имам и добру књигу Крестића о историји Срба на подручју садашње Хрватске. Соколрус10:32, 26 марта 2012 (UTC)[ответить]
Krestića nitko izvan Srbije ne smatra ozbiljnim, to jest smatraju ga ratnim huškačem čovekom koji poziva na stvaranje Velike Srbije. Tko može smatrati ozbiljnog istoričara koji u Memorandumu SANU govori kako se u doba Titove Jugoslavije provodi genocid nad Srbima u Hrvatskoj ?
Ćirković je međunarodno priznat istoričar, ali ga na žalost nisam čitao. Moja specijalnost je politička istorija Carstva,a ne naše mini države kojima su upravljali stranci.
Osobe koje žele biti neutralne po pitanju Albanaca-Bošnjaka-Hrvata s jedne,a Srba s druge strane ne čitaju knjige napisane od južnoslovenskih pisaca posle 1985. godine jer velika većina (ali ne sve) njih nema veze i istorijom pošto se pre svega bave nacionalnim mitovima.--Rjecina211:13, 26 марта 2012 (UTC)[ответить]
Разумем вас али морам да рецим да доста западних аутора нису неутрални и имају свој поглед на све ово. Неки подржавају Србе, други Хрвате, а неки од осталих имају и грешке. Ја имам и доста руских извора о томе. Сутра ћу да идем за једноj књигој о историји Јужних Словена у 20 столећу. Ова књига је зборник радова из Руске Академије Наук. Поздрав ! Соколрус12:24, 26 марта 2012 (UTC)[ответить]
Na kraju krajeva nije važno tko su autori važno je jedino da te autore prihvaćaju kao neutralne i Bošnjaci i Hrvati i Srbi.
Za one iz "tvoje knjige" nema šanse pošto mrze Hrvate to jest lažu u knjigi po pitanju njih (želiš li dokaz ?).
Vidim da nisi promenio tekst Республика Сербская Краина po pitanju broja Srba u 14 stoljeću nego i dalje forsiraš tezu iz knjige:
"значительным был процент сербов в Далмации, где в начале XIV века были основаны православные монастыри"
što je protivno onome što kaže Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj. O obaveznom menjanju tog dela teksta na žalost ne možemo se dogovarati pošto je "moj" izvor mnogo, mnogo bolji nego "tvoj".
Moje mišljenje o 20 veku i južnim slavenima je jednostavno:
Bošnjaci, Crnogorci, Hrvati, Slovenci i Srbi su sanjali Jugoslaviju. U tom sanjanju za Crnogorce, Hrvate i Slovence Jugoslavije je bila federacija, dok je u srpskom snu ona bila centralizirana država. To je razlog svega što se dogodilo između 1919 i 1995.
First Serbs are coming to live in Croatia during last years of 13 century like soldiers of Младен Šubić Бан of Croatia and Bosnia [4]. This has been period of war between Неаполитанское, Хорватское и Сремское (Serbian) королевство on one side and Королевство Венгрия on other side. For this first Serbs корол Стефан Урош II Милутин will build Манастир Крупа first serbian manastir in Croatia in 1317 [5]. Second manastir called Манастир Крка will be build in 1350 by Стефан Урош IV Душанцарь сербов и греков for his sister Елена Неманич which is married to Младен III Šubić Бан of Croatia [6].
Small number of Serbs which have come to Croatia in 14 century has not changed Римско-католическая culture of region, but have only created small Orthodox Оазис [7]. Greater and greater number of Serbs which are leaving territory under Turkish attacks in Bosnia and Serbia are creating alarm in Rome where Григорий XI is warning Bosnian Францисканцы about orthodox population in 1371 [8]. First official mention of Serbs in Croatia in political context is coming in 1423 when Венецианская республика is speaking about Serbian vassals around Обровац [9].
This is story of first Serbs in Croatia taken from pages of Сербская православная церковь.
Tell me please if you are having problem with this official version of Croatian Serbs history writen by Сербская православная церковь ?--Rjecina209:14, 3 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Здраво ! Боље да пишите српски. Већ сам вама рекао да на подручју садашње Хрватске још у 8-9 столећу су били српске државе Паганија, Травунија, Захумје. И ви сте то признали. И о чему онда ви питате мене сада ? Соколрус09:27, 3 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Ja to nisam priznao !?
Na wikipediji ja ne pričam o osetljivim tematikama nego samo o onome o čemu se slažu Srbi i Hrvati i Bosanci. O Паганија, Травунија, Захумје se oni ne slažu pa o tome ne pričam,a te državice niti ne ulazu u raspravu jer se nalaze istočno od reke Cetine i tadašnje stanovništvo ne predstavlja predke današnjih Hrvatskih Srba. Tehnički za historiju Hrvatske jedino je važna Paganija čije stanovništvo su bili ili Hrvati ili Srbi koji će biti asimilirani u Hrvate tokom 11-13 veka (samo negde 20 % Захумјa je u današnjoj Hrvatskoj, kao i 10 % Травунија).
Pretpostavljam da ćeš i sam priznati da je Сербская православная церковь kao izvor za historiju Srba u Hrvatskoj bolja od knjiga ?
Pošto kažeš da Srbi u Krajini nisu dobili naređenje o evakuaciji i zbog njega počeli bežati bez borbe (o sramote !? da mogu moji preci bi se odrekli takvih potomaka) kako objašnjavaš srpske izvore koji kažu da su oni zbog tog naređenja počeli bežati [10][11]?--Rjecina220:33, 6 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Здраво ! Наређење о евакуацији било је само у Далмацији - Книн, Бенковац, Обровац, Грачац и Дрниш. Сви остали градови Срби су напустили због бомбардовања од стране ХВ. Соколрус09:03, 7 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Pozdrav ! Iako srpski izvori kažu da su Srbi iz Krajine pobegli zbog naređenja o evakuaciji ti ostaješ pri tome da su pobegli zbog bombardiranja ?
Bilo bi dobro kada smo već kod ove tematike da kažeš imena tih gradova iz kojih su Srbi pobegli zbog bombardiranja i kažeš nešto o tom žestokom bombardiranju ?--Rjecina217:30, 7 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Здраво ! То нису извори, то су новине. Книн је био бомбардован немилосердно, Кореница, Дрниш, сви крајишки градови. Или мислите да није било бомбардовања ? И зашто ви причате да Срби су добили Војну Крајину од Хрватске ? Тада није било Хрватске, а све неопходно први граничару су добили од краља Мађарске Матвеја Корвина. Соколрус19:20, 7 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Zdravstvuj. Novine su izvori na svim drugim wiki, zar one nisu OK izvor za rusku wiki ?
Tehnički te novine su za mene kada se priča o nekom događaju mnogo bolji izvori od knjiga pošto njih svatko može provjeriti za razliku od knjige.
Možeš mi objasniti pojam немилосердноg бомбардовања koje traje samo jedan dan pošto je meni u njega teško verovati, a niti jedna wiki o njemu ne govori ?
Hrvatska nije Srbija u 15-19 veku. Ona je postojala iako nije bila samostalna država. Hrvatska je, a ne Mađarska ili Austrija osnovala Hrvatsku i Slavonsku vojnu krajinu i teoretski Hrvatska je zapovjedala u vojnoj krajini do 1627. To sve piše + to si čitao na ruskoj wikipediji pa je najbolje da preskočimo ovu tematiku ?--Rjecina204:46, 8 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Pozdrav.Vojna krajina je osnovana "tek" 1553. godine osnivanjem Hrvatske i Slavenske vojne krajine. Матвей Корвин je osnivao banovine koje su sve bile osvojene od Turaka do 1526. Pretpostavljam da ne znaš kako je Матвей Корвин "obnovio" Bosansko kraljevstvo i postavio novog kralja ?
Матвей Корвин je bio kralj Mađarske i Hrvatske to jest kralj Velikog Mađarskog Kraljevstva. U tekstu Уласло II pročitaj što se dogodilo u Hrvatskoj kada je Матвей Корвин umro :)--Rjecina207:59, 10 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Zar si mislio da ću ući s tobom u rat revertiranjem ????
ako administratorima ruske wiki odgovara tvoja verzija historije koja je desnija čak i od srpske wiki neka im bude, ali na kraju će oni donest odluku o tvojim mitovima,a ne ti ili ja--Rjecina213:53, 17 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Где сте нашли митови ? Шта ви желите да кажете овима подацима о попису становништва 1948 ? Има верзије да је било убијено 800.000 ? Има. Све, више ништа не треба. Вики има сви верзије а ви желите да ставите само усташки подаци. О чему могу да причам са вама ако ви не знате правилник Вики ? Соколрус15:47, 17 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Ja ako ne grešim nisam nigde napisao da broj od 800.000 nije istinit. U rasprave oko toga ne mislim ulaziti pošto popis stanovništva govori sve sam za sebe,a brojeve ubijenih puštam drugima da ih pišu.
Kao što sam na početku rekao ja sam pre svega stručnjak za staru historiju. Na jugoslavenskom podrćuju mnogo lakše je istraživati osobe koje su 500 godina mrtve, nego one koje su to 70 godina.--Rjecina207:32, 18 апреля 2012 (UTC)[ответить]
tekst RSK
Карта РСКPaganija
Ajde da skratimo priču pa da mi kažeš što činjenično ne valja s ovim tekstom kojeg je administrator preveo na dobar ruski. U slučaju ako misliš da je Paganija bila na teritoriju koji će postati RSK budi ljubazan pogledaj službenu wiki kartu Paganije i RSK koje sam stavio na tvoju stranicu. Meni se čini da RSK nije došla do Brača koji je bio najzapadniji deo RSK ?--Rjecina207:32, 18 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Ту све је тачно и текст је добар осим тога да само заборавили сте Травунију (српска), Конавлију (исто српска) делови којих су били на подручју данашње Хрватске и да пишете о становништву Паганије. Одакле су вама подаци да тамо су били само католици ? Травунија је била православна кнежевина. Зар нисам у праву ? Соколрус07:45, 18 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Tekst govori o RSK,a ne o Srbima u Hrvatskoj tako da ja uopće u tekstu ne bi govorio o Paganiji niti ostalim državicama pošto se one ne nalaze na teritoriju gde će nastati RSK. Po mene najbolje bi bilo pobrisati rečenicu:
"Существовало княжество Пагания, о котором до сих пор не утихают академические споры между хорватами и сербами, между тем, в Южной Далмации в XI-XIII вв. проживало только католическое население."
pošto ona realno govoreći nema veze s RSK. Namesto nje nas dvoje bi zajedno napisali rečenicu o Obrovcu koji je po pitanju Srpskog dolaska u Krajinu mnogo, mnogo važniji.
Не слажем се са они текстом јер опет говорим - били су на подручју Јужне Далмације Травунија и Конавлија и они су били православни. Тако не можемо да причамо да тамо су били само католици. И опет питам где сте нашли подаци да становништво Паганије је било католичко ? Ја имам руски извори о Травунији и Конавлије и желио бих сам да видим ваш извор о Паганији. Да, и још, Срем исто је био у саставу Војне Крајине али Срби тамо су дошли раније него и у Далмацију. Е, или ви додајете то самостално, или ја то да додајем. Поздрав ! Соколрус08:42, 18 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Moje pitanje glasi:
Kakve veze ima Južna Dalmacija s Республика Сербская Краина ?
А коју везу Паганија има с РСК ? ))) Е, немојте више де користите у једној поруци два језика. Користите или руски, или српскохрватски (боље овај). Соколрус09:39, 18 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Pa ja sam rekao da se u tekstu pobriše rečenica o Paganiji i zameni s rečenicom o Obrovcu gde su Srbi prvi put na teritoriju gde će biti stvorena RSK dobili politički status ?--Rjecina210:47, 18 апреля 2012 (UTC)[ответить]
"сербы от короля Матвея Корвина получили первую военно-административную единицу на территории будущей РСК - Сеньскую капетани"
Problemi s tom izjavom su:
1) Srba nema u Senjskoj kapetaniji u Korvinovo doba.
2) Korvin je dao Srbima velika prava u današnjoj Vojvodini dok su u Sremu oni ta prava delili s "Bosanskim kraljem" i njegovim sinom koji su bili Iločki kneževi.--Rjecina210:17, 19 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Било Срба у капетанији, јер они су тамо дошли одмах након тога када Турци су освојили Јајце. Ова капетанија и била је оснивана због тога. Ја имам извор да то је било. А да ли имате ви извор да тога није ни било ? :) Соколрус12:55, 19 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Izvini ako pogrešim u jednoj ili dve godine pošto pišem iz glave...
Vremenska linija:
1464. Matija Korvin osniva Jajačku banovinu radi zaštite od Turaka i proglašava Nikolu Iločkog kraljem Bosne
1469. Matija Korvin osniva Senjsku Kapetaniju
1490. Smrt Matije Korvina
1527. Pad Jajca pod Turke
Bilo bi mi zadovoljstvo pročitati knjigu koja kaže da je Matija Korvin koji umire 1490. dao Srbima na upravljanje Senjsku kapetaniju nakon pada Jajca 1527 godine ? Pretpostavljam da je književni žanr naučna fantastika, ali možda se iznenadim ??
Први пут Јајце је био заузет 1463. године и након тога доста Срба је напустило град. Не знам ја коју фантастику ви читате али то није она ))) Соколрус16:59, 19 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Postoji nekoliko "malenih" problema s tom verzijom, ali da skratim priču.
Bilo bi lepo pročitati novootkriveni historijski dokument-dokaz do danas nepoznat svim hrvatskim i srpskim istoričarima koji kaže da je veći broj Srba živeo u Senju 1469 i da su dobili autonomiju,a da ih Frankopani čija je to zemlja nisu pobili radi krađe teritorija.
Opće prihvaćena verzija historije (među Hrvatima i Srbima) o Senjskoj kapetaniji glasi ovako:
"God. 1469. oteo je kralj Matijas Korvin knezovima Frankapanima znameniti pri-
morski grad S e n j s kotarom, a poslije jos i kneziju Gatansku ili Gacku s gradom O t o c-
cem 1 još nekim gradovima u onoj okolici. Od toga citavoga podrucja stvorio je na to
kralj zasebnu upravnu vojnicku oblast, naime Senjsku kapitaniju. Glavaru te
oblasti, zvanu k a p i t a n, bilo je poglavito s kraljevskom cetom braniti povjerenu mu
oblast i od navala turskih i od Mletcana; no pored toga bilo mu je paziti i na susjedne
knezove hrvatske. Ne zna se, koliko je kraljevska ceta brojila Ijudi; godine 1504. primao
je kapitan senjski za obranu Senja i ostalih gradova svoje kapitanije 2000 forinti u zlatu
i za 500 forinti soli.
Senjska kapitanija obuhvatala je ne samo grad Senj s kotarom, nego i nekadanju
Gatansku knezevinu s Otoccem, pace i grad Brinjski (1479.). God. 1489. spadaju na Senj-
sku kapitaniju gradovi: Senj, OtoCac, Starigrad na moru, i Novigrad. Citavom kapitani-
join upravlja kapitan i iijcgov zamjenik, vicckapitan; u pojedinim gradovima stoluju ka-
stelani (castellani) ili porkulabi (Burggrafen). Vec 1472. izdao je kralj Matijas Korviii gra-
djanima Senja slobodno pismo, kojim je potvrdio njihove stare povlastice, te ih zastitio
od nasilja kraljevskih kapitana i kaStelana. Po uzoru Senjske kapitanije biše poslije u
XVI. stoljecu iiredjene i druge kapitanije uz tursku medju, od kojih je onda postala
krajina."--Rjecina219:37, 21 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Здраво ! Нови документи итд не могу бити ту док нећу бити у оквиру поузданих извора. Све остало је оригинално истраживање које ту је забрањено. У овој верзији не видим ништа против присутства Срба на подручју капетаније. Да ли ви оћете додати извори у чланак који са преводио или нећете ?Поздрав ! Соколрус10:05, 22 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Zdravstvuj !
Problem je da je "tvoja knjiga" taj zabranjeni novi izvor koji govori da Srbi žive 1469 na području Senjske kapetanije (dobivaju autonomiju) dok s druge strane svi ostali izvori kažu da se oni doseljavaju kasnije ili kao što ovi govore:
"Doseljavanja Srba bila su tada permanentna, ali u većim grupama su se dogodila naročito između 1523. i 1527. godine, kad je prešlo više hiljada srpskog naroda sa mnogo svojih sveštenika...."
"....Godine 1551. doselilo se nekoliko hiljada Srba u Kninsku krajinu..."
Ako meni nije problem naći izvore iz 15-16 veka koji govore kada i gde se doseljavanju Srbi u Hrvatsku (nigde se ne govori o doseljavanju u Senj u Korvinovo doba) tada tebi sigurno nije problem naći izvor koji kaže da se Srbi doseljavaju u Senj 1469 godine ili ranije.
Zdravstvuj ! Pretpostavljam da ćeš se složiti da je problem s takvim izvorom da ga druge strana ne može provjeriti ?
Na sreću tu knjigu imam (sada na hr wiki misle ovaj je 100 % lud) pa sam to mogao čitati i mogu reći da tamo postoji suluda verzija historija koja se ne poklapa s tvojom verzijom događaja. Ti si napisao:
"В начале второй половины 15 века, после турецких завоеваний в Боснии, сербы от короля Матвея Корвина получили первую военно-административную единицу на территории будущей РСК - Сеньскую капетанию."
Dok suluda verzija historije iz te knjige kaže:
"Padom Jajca 1462 godine 18.000 Srba je našlo utočište u Ličkoj i Krbavskoj županiji. Ugarski kralj Matija je dozvolio slobodu veroispovesti i oslobodio ih ubiranja desetine. Međutim hrišćanski doseljenici su bili obavezni da brane taj prostor od daljnjeg prodora Turaka. Radi zaštite tadašnje Hrvatske između Jadrana i Jajca Matija je osnovao Senjsku kapetaniju. (crnom bojom su označeni problemi s tekstom kojeg se i Nišić odriče pozivanjem na zaboravljenu knjigu iz 19 veka)
Ako preskočimo sve drugu probleme s knjigom ja nigde ne vidim da tamo piše kako su Srbi dobili vojno-administrativnu jedinicu od Korvina ?--Rjecina208:50, 23 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Nigde ne piše da su Srbi dobili vojno-administrativnu jedinicu od Korvina ? Bio bi red da ti ovde napišeš citat koji to kaže ili grešim ?--Rjecina209:54, 23 апреля 2012 (UTC)[ответить]
Kolega zar ne možete naći citat ili stranicu u knjizi Станко Нишић:Хрватска олуја и српске сеобе gdje piše "...сербы от короля Матвея Корвина получили первую военно-административную единицу на территории будущей РСК - Сеньскую капетанию." ?--Rjecina208:51, 29 апреля 2012 (UTC)[ответить]
смешно
Вы серьезно думает что № 1 югославский (hr.wiki, sh.wiki, sr.wiki) вики аналитик будет остановлен потому что писать плохо русский язык ?
Повеселил, ничего не скажешь ))) А как звать-то тебя, "аналитик №1" ? Возможно, ты известный историк или даже академик, а я тут по простоте душевной твою точку зрения считаю сомнительной. Наверное, я должен чрезвычайно стыдиться ))) Соколрус08:05, 7 мая 2012 (UTC)[ответить]
Мы должны быть серьезным....
Книга которая быть сборник эссе не может быть wiki источник (Радослав И. Чубрило, Биљана Р. Ивковић, Душан Ђаковић, Јован Адамовић, Милан Ђ. Родић и др. Српска Крајина, Коллектив авторов. Югославия в XX веке: очерки политической истории., ). Wiki закон !?
Когда мы писать спорные фразы необходимо показать как думаю обе стороны. Wiki закон !?
пример Как не писать:
"После первого захвата турками города Яйце 18 тысяч сербских семей переселяются в Личскую и Крбавскую жупанию"
"историк Станко Нишић писать как После первого захвата турками города Яйце 18 тысяч сербских семей переселяются в Личскую и Крбавскую жупанию, но Сербская Православная Церковь, знаменитый сербский историк Владимир Ћоровић говорит что это случилось После второй захвата турками города Яйце в 1527, a и Книга Пропаганда войны "сербский вопрос" говорит что сербы пришли в 16 и 17 век"
пример Как писать:
"После второй захвата турками города Яйце в 1527 происходит первия большоя миграция сербы в Личскую и Крбавскую жупанию" (источник:Сербская Православная Церковь, Владимир Ћоровић....)--Rjecina210:53, 7 мая 2012 (UTC)[ответить]
"Вики-закон" - это что нельзя использовать неавторитетные источники. Покажи мне тут правило, согласно которому запрещается использовать научные сборники из Российской Академии Наук, которым является сборник "Югославия в XX веке: очерки политической истории". Это книга из Российской Академии Наук, ты понимаешь вообще что ты оспариваешь ? Ты сам иди и учи правила, а пока что ты только пишешь опираясь на свой опыт пребывания в сх.вики. Сборник работ по РСК "Српска Крајина" может быть источником вполне, так как нет другого АИ, доказывающего его маргинальность. Ты же ссылаешься на газеты и СМИ, а они менее авторитетный источник. Плюс ты пишешь про "Югославия в XX веке". Писать нужно отображая все теории. Пока нет АИ, согласно которой теория Нишича маргинальна, все эти рассуждения бессмысленны. И жду от тебя точную ссылку на Чоровича, на СПЦ, а также давай источник, согласно которому Нишича нельзя воспринимать всерьез. Пока это только твое мнение, а ты не АИ, уж извини. Я не знаю как у вас там в сх, вики, но здесь источники не могут считаться маргинальными только потому что так считает отдельно взятый участник. Соколрус10:59, 7 мая 2012 (UTC)[ответить]
Мнение
Коллега, Ваш юзербокс на ЛС, о том как Вы относитесь к Ратко Младичу подпадает под ВП:ЛС#blacklist п.9 Страница участника — не место для: не относящихся к Википедии полемических высказываний, если подобные заявления с большой вероятностью способны вызвать споры и негативную реакцию. Рекомендую убрать. Ющерица20:02, 17 мая 2012 (UTC)[ответить]
Коллега, Ваши попытки мне «отомстить», вроде постановок запросов на источники, вроде где было бы сказано, что хорваты угнетали боснийцев (сербов Вы, кстати, не тронули) в Герцег-Босне, есть ВП:НДА и нарушение духа правила ВП:ПРОВ. Обратите внимание, в Википедии уже были подобные прецеденты, с соответствующими результатами. Надеюсь на понимание. Ющерица08:52, 18 мая 2012 (UTC)[ответить]
Спасибо большое. Если вам не сложно, подскажите как для каждого государства это лучше всего ужать в один тезис под дату (по примеру тех что в шаблоне)?--Artemis Dread19:03, 22 мая 2012 (UTC)[ответить]
Если вы хотите дать возможность использования данного файла во всех языковых разделах Википедии (в том числе в русском) — используйте Викисклад.
1) Слева на заглавной странице (тай на которую я выше дал ссылку) есть надпись "Upload file" — нажмите её.
2) Вам выдаст страницу с инструкцией — нажмите внизу "Next"
3) На открывшейся странице нажмите на "Select a media file to donate" — выбираете файл который хотите загрузить
4) Далее, в зависимости от того ваша ли это работа или кого то другого выбираете нужный пункт (если чужая - выбираете нужную лицензию)
5) Вводите информацию о файле на разных языках и т.п.
6) Завершаете загрузку. Теперь вы можете внести данное изображение в любую статью в любом языковом разделе. Вставлять файл в статью можно так (смотрите в меню правки структуру) Анатолия в 1097 году --Artemis Dread12:57, 27 мая 2012 (UTC)[ответить]
Если хотите загрузить только в русских раздел:
Слева в инструментах на любой странице русского раздела Википедии нажмите "Загрузить файл" и далее всё делаете по инструкции присутствующей на открывшейся странице --Artemis Dread13:03, 27 мая 2012 (UTC)[ответить]
Надо обязательно указывать автора и лицензию, если это не свободное изображение то загружайте только в нашу Вику, при этом укажите, что оно не свободное (т.е. защищено авторским правом, но взято для добросовестного использования в статье). В нашу вику Вы всё загрузили правильно --Artemis Dread10:55, 28 мая 2012 (UTC)[ответить]
Значит его можно использовать на правах добросовестного использования только непосредственно загрузив его в эту или другую Вику, но не в Викисклад (от туда оно будет позже удалено)--Artemis Dread20:11, 29 мая 2012 (UTC)[ответить]
Да, я так и делаю. При этом в списке выбора лицензий раньше оставлял вариант "Отсутствует" и появлялось предупреждение. Теперь же понял, что нужно выбирать последний вариант в том списке. Спасибо Вам ! С уважением. Соколрус20:36, 29 мая 2012 (UTC)[ответить]
О каком казусе может быть речь ? Вы доходчиво объяснили как иллюстрировать статьи, за что я очень благодарен ! С уважением. Соколрус20:59, 29 мая 2012 (UTC)[ответить]
Приветствую !
Я научился загружать файлы буквально несколько дней назад, что я должен сделать с ними, чтобы их не удалили ? Соколрус15:29, 30 мая 2012 (UTC)[ответить]
Уважаемый участник Соколрус, если Вы можете - пожалуйста, загрузите на Викисклад изображения нарукавных эмблем указанных мною в заголовке подразделений. Мне хотелось бы получше оформить этот шаблон, а то какой-то непорядок: статьи о подразделениях есть, а изображений для них раз-два - и обчёлся. Mark Ekimov18:58, 23 июля 2012 (UTC)[ответить]
Здравствуйте ! А можно грузить любые фото нашивок или только свои собственные ? У меня этих нашивок в коллекции нет, к сожалению. С уважением, Вадим. Соколрус19:05, 23 июля 2012 (UTC)[ответить]
Хоть какие-нибудь загрузите (главное, чтобы лицензия была правильная). Я грузить толком не научился, поскольку с лицензиями постоянные проблемы возникают. С уважением, Mark Ekimov19:40, 23 июля 2012 (UTC)[ответить]
Доброго времени суток! Я перефразировал цитату Туджмана в статье Война в Хорватии на основе вот этого источника — [12] (см. страницы 9913 и 9914)), в котором на заседании МТБЮ, Милан Мартич сам признаёт, что Туджман не говорил «Войны бы не было, если бы Хорватия её не хотела.» Он сказал иначе, а потом видимо, уже его фразу перефразировали. Я думаю ссылка на заседания МТБЮ (на котором признаётся, что фраза звучала несколько иначе, чем её преподнесла общественности сербская сторона) более авторитетный источник, чем исследование Е. Ю. Гуськовой.--Бутлегер19:15, 5 августа 2012 (UTC)[ответить]
P.S. Или тогда приведите ссылки на видео, другие источники на странице кандидата в избранные статьи, чтобы другие участники также подключились к спору и приняли верный вариант. А то получается я как "меж двух огней". Вопрос сложный, дело в формулировках, поэтому необходимо разобраться.--Бутлегер19:28, 5 августа 2012 (UTC)[ответить]
Добрый день ! Наверное лучше в хронологию, но там вполне вероятно стоит убрать эти таблицы и писать просто как есть. Так как эти огромные пустые пространства в таблице выглядят ужасно и реально отбивают желание читать текст. Собственно, в основной статье я планирую переписать ход войны так, как его описывает генерал Спасое Смилянич. С уважением. Соколрус13:46, 10 августа 2012 (UTC)[ответить]
Вадим, просьба высказаться по целесообразности сохранения этой статьи об игумене Мефодии, уроженце Македонии, в номинации КУ. Спасибо. С уважением Leonrid12:18, 24 августа 2012 (UTC)[ответить]
Сделано.
Вадим, просьба просмотреть и, по возможности, отпатрулировать эту статью (не патрулировалась полтора месяца), а также внести какие-то правки. Спасибо. Leonrid11:39, 12 октября 2012 (UTC)[ответить]
Здравствуйте! Ну, Вы и даёте, Соколрус! Это что же получается: русские сепаратисты приняли участие в Куликовской битве?! Это так выходит по Вашей логике, если считать, что в Битве за казармы победила не Хорватия вообще (т. е. правительство Хорватии, хорваты как нация и т. д.), а хорватские сепаратисты!!! И почему местные добровольцы заключено в скобки? С уважением, Внимательный читатель.
Уважаемый читатель, я Вас немного не понимаю. Этот текст перевел и разместил участник Alpunin. Я только совсем недавно начал его редактировать. Мое участие в текущей версии примерно 10%. Вам было бы справедливо обратиться к нему. Но я в соответствии с Вашими замечания его еще подправлю. С уважением. Соколрус13:05, 3 октября 2012 (UTC)[ответить]
В общем, советую просто переформатировать статью История Далмации. Например, первый абзац не по делу - статья про Историю, а не про саму страну, поэтому географическое введение там ник чему. Подраздел "История" тоже нелогичен, ибо это и есть заглавие статьи. Плюс туда надо ссылки добавлять, а то будут претензии к проверяемости. И сама идея писать тексты сначала в жж - непродуктивна. В жж и в вики разные форматы. --Muhranoff21:29, 5 октября 2012 (UTC)[ответить]
Da li možeš da proširiš ovaj članak sa srpske Wikipedije koji si napravio ovde na Wikipediji to jesta da dodaš ove delove: Простирање, Манастири i Храмови? --Kolega235720:12, 8 октября 2012 (UTC)[ответить]
Оћу обавезно, само мало касније. Пре тога морам да направим мали чланци о епархијама. А након тога ћу да радим у сваком од њих. Пуно поздрава ! Соколрус20:14, 8 октября 2012 (UTC)[ответить]
Выражаю вам бллагодарность за то, что эта очень важная статья наконец появилась в Русской Википедии. Вместе с тем не помешала бы какая-нибудь фотография участников отрядов в статье. С уважением, Mark Ekimov20:53, 17 октября 2012 (UTC)[ответить]
Да не за что ! Я сейчас заканчиваю университетскую практику, на следующей неделе планирую полноценно вернуться в Вики. Тогда и фотографий добавлю, и в целом над статьей поработаю. С уважением, Вадим. Соколрус21:26, 17 октября 2012 (UTC)[ответить]
И снова доброго времени суток. Случайно обнаружил эту статью, созданную анонимом (он по ходу дела не знаком с вики-разметкой плюс ко всему скудная информация). Пожалуйста, расширьте её, пока не удалили. С уважением, Mark Ekimov20:50, 6 ноября 2012 (UTC)[ответить]
Доброго времени суток. Если нужны какие-нибудь фотки по Сербии, то попробую в этом помочь. В случае чего обращайтесь на мою страницу обсуждения. --Vesailok23:42, 23 ноября 2012 (UTC)[ответить]
Шаблон:Славянские страны
Доброго времени суток. Не стоит туда вносить далматские княжества по отдельности, т.к. шаблон и так очень распух. В данный шаблон желательно заносить обобщающее статьи. Так, например, вместо всех древнерусских княжеств туда занесена лишь статья «Русские княжества», а вместо далматских княжеств — «Княжества средневековой Далмации». С уважением, Artemis Dread12:15, 1 декабря 2012 (UTC)[ответить]
Например, я практически ежедневно переводил новости из Республики Сербской. Переводил материалы по Сербской Краине. Ставил статьи о городах. Но по мнению админов, я таким образом создал перевес в сторону Республики Сербской. И сайт стал только о ней. Количество моих материалов и их в тот момент стало несопоставимым. В итоге, разразился конфликт и меня забанили. Статьи потерли (кроме самых крупных). И теперь хорошо если там есть пара новостей в неделю. Да и то, порой, желтоватого характера. А форум превратился в форум мигрантов. То есть, если там раньше были просто интересующиеся, туристы и т.д., то сейчас там только мигранты. Отсюда и все обсуждения - где потусить в Белграде после работы и т.д. и почем нынче сотка земли в Шумадии. Так как все это я знаю и без форума, я его больше не читаю. Соколрус06:46, 15 декабря 2012 (UTC)[ответить]
Здравствуйте ! Спасибо за доверие, но все же откажусь. Пока предпочитаю больше писать статьи да и опыта для такой деятельности у меня маловато. С уважением. Соколрус08:55, 21 декабря 2012 (UTC)[ответить]
Орден Дракона и Битва на Косовом поле
Добрый вечер! Добавляя в карточку данный орден я имел ввиду орден основанный сербским князем Милошем Обиличем, а не утверждённый позже венгерским королём Сигизмундом I Люксембургом. С уважением, Artemis Dread22:22, 24 декабря 2012 (UTC)[ответить]
Здравствуйте ! Понял, видимо речь идет о том самом ордене, описанном в статье об Обиличе. Мне кажется, мы вряд ли можем серьезно говорить об этом, так как точно неизвестно, существовал ли вообще сам Обилич. Плюс, как пишет тот же Чиркович, те события обросли очень многими мифами под воздействием рыцарской эпики. Я сейчас планирую номинировать статью о Косовской битве в хорошие и поэтому усиленно работаю с ичтониками. Так вот ни в одном сербском источнике я такой информации не встречал. Мне кажется, это просто легенда. А Вы как считаете ? С уважением. Соколрус08:51, 25 декабря 2012 (UTC)[ответить]
За проявленную Вами сдержанность и вежливость при рассмотрении самых спорных тем. Воистину, работа в одном проекте с Вами вдохновляет на дальнейший труд в Википедии. С Новым Годом Вас!!! З повагою, вдячністю та найкращими побажаннями, Artemis Dread22:31, 31 декабря 2012 (UTC)[ответить]
Добрый день. Вы переименовали статью «Пьяде, Моше» в «Пияде, Моше». У Вас есть какие-нибудь источники, подтверждающие именно такое написание фамилии в русском языке? В единственном приведённом в статье источнике указан первый вариант — «Пьяде». INSARо-в06:06, 4 января 2013 (UTC)[ответить]
Добрый ! Я переименовал. Во-первых, это правильная транслитерация. Пьяде стоило бы писать если бы его фамилия была Пjаде. А она Пиjаде. Во-вторых, источников масса, вернусь домой - укажу список книг из своей библиотеки. Соколрус10:56, 5 января 2013 (UTC)[ответить]
Раньше, когда я изучал сербский (вернее пытался) составил раскладку, на основе русской, так как стандартная вносит путаницу — пишешь кириллические знаки, а расположение как на хорватской клавиатуре. Как Вы думаете, она эргономичней чем стандартная? Не хотите ли испробовать? —Octave LavalD02:44, 11 января 2013 (UTC)[ответить]
Здравствуйте ! Ничего не могу сказать по этому поводу, к сожалению. Я привык к стандартной раскладке. Поначалу да, казалась слегка неудобной, но затем действительно привык :) С уважением. Соколрус16:43, 11 января 2013 (UTC)[ответить]
Здравствуйте, Вы будете участвовать в процедуре посредничества по поводу исключения из статьи противоречивой категории. Ответ на Ваш вопрос на моей СО. Нужно подумать насчёт кандидатуры. Жду ответа своей СО.--ALFA-CODE07:39, 15 января 2013 (UTC)[ответить]
Я полагаю, что данная ваша правка нарушает следующее правило Википедии: ВП:ДЕСТ. Нарушение правил и рекомендаций может привести к ограничению вашего доступа к редактированию Википедии. Советую вам тщательно изучить соответствующие правила и справочную систему Википедии. Если что-то вызывает вопросы, пожалуйста, не стесняйтесь обратиться ко мне, любому другому опытному участнику или администратору.
Если вы сомневаетесь в достоверности какой-либо информации (но не имеете полной, основанной на источниках уверенности в ошибке),не следует сразу удалять сомнительный фрагмент, так как некоторые участники могут обвинить васв том,что выне дали им шанса на улучшение(и в целом это производит впечатление агрессивных действий). Поэтому лучше ставить после сомнительных высказываний шаблон {{нет источника}}.
Удалять сомнительную информацию (без достоверных источников) следует лишь в том случае, если вы уверены в том,что она неверна, или если на шаблон {{нет источника}}не было реакциив течениекак минимумдвух недель.
Вы думаете, я не понимаю вашей реакции ? ))) Я отлично понимаю. Также я проверю на соответствие правилам остальные ваши статьи. Учитывая крайнюю тенденциозность тех, что я уже видел, думаю это будет правильно. Соколрус08:11, 16 января 2013 (UTC)[ответить]
Сейчас нет времени на подробный анализ всех ваших действий, но тут: Солана, Хавьер (запрос - откровенное нарушение ВП:НДА и вандализм, в разделе ссылки есть множество биографических источников на русском и английском языках, в частности статья из лентапедии, снабжённая всеми необходимыми сносками. Если вас не устраивает отсутствие сносок в нашей статье - проставьте их. В общем, блок пока не накладываю (хотя ВП:ПДН тоже к вам применить сложно), но в следующий раз начну с трёх суток. --be-nt-all10:35, 14 апреля 2014 (UTC)[ответить]
Так Хавьер Солана уже сам по себе достаточно показателен. С другими статьями может всё не настолько очевидно, может так-же (Клинтона, к примеру, я не смотрел, интернет у меня, мягко говоря, слабый). Повторюсь, можно завышать планку для себя (как то так), но удаление информации - не метод улучшения Википедии. --be-nt-all11:14, 14 апреля 2014 (UTC)[ответить]
Добрый день! В категории «Горы Республики Сербской» часть статей очень короткие (на пару строчек, не считая шаблона), и многие совсем без источников. В таких случаях велика вероятность, что они могут оказаться если не на КУ, то на КУЛ. Постарайтесь, пожалуйста, их доработать, и хотя бы по одному источнику поставить (хотя бы из sr-wiki). — Adavyd14:36, 22 января 2013 (UTC)[ответить]
Здравствуйте! Дело в том, что все эти статьи именно из сербской вики я и перевожу. Когда там есть источник - сразу его ставлю. Однако, как правило, там нет ни сносок, ни каких-либо ссылок. В англо-вики статьи о них еще короче и точно так же без источников. Но я надеюсь, что удалять их все же не будут :) С уважением. Соколрус16:09, 22 января 2013 (UTC)[ответить]
В разных языковых разделах разные требования к качеству статей, поэтому у нас короткую статью без источников могут снести за милую душу, даже если она в других Википедиях есть... Я посмотрел Узломац в sr-wiki, там есть 3 ссылки, две битые, а одно, по-моему, не совсем по делу. В таких случаях надо самому поискать — на Узломац или Uzlomac. Вот хотя бы эту ссылку добавить, или эту, хотя информации, конечно, маловато... Но вот по поводу какой-то военной операции в тех краях в 1943 году... — Adavyd17:16, 22 января 2013 (UTC)[ответить]
Здравствуйте! У меня есть вопрос в "обсуждении Кандидаты в хорошие статьи/8 января 2013" / "Битва на Косовом поле (1389"/ Посмотрите пожалуйста. ВятиЧ00:37, 26 января 2013 (UTC)[ответить]
Пожалуйста, дайте ссылку на АИ с написанием Косова поля в несклоняемой форме через дефис. Напоминаю, что переименования в спорных случаях делаются через специальную страницу «К переименованию». С уважением, Exeget21:20, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
O tempora, o mores! Померещилось кому-то. Но прежде чем хвататься за переименование, неплохо было бы пройтись гуглом по АИ. С уважением, Exeget21:29, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Вообще-то не кому-то, а докторам наук, уж если на то пошло. Согласно правилам русского языка, переименование было верным. Ладно, закрыли тему. С уважением. Соколрус21:33, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Вы уж простите, но давайте всё-таки уточним напоследок: докторам каких наук, и чьё переименование было верным «согласно правилам русского языка» — Ваше или моё? С уважением, Exeget21:40, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Доктор исторических наук. Верным мое. Косово-Поле, Борово-Село и т.д. пишутся через дефис. Так как это не названия села или поля, а непосредственно географические названия славянского происхождения. Склоняется вторая часть. С уважением. Соколрус21:42, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Тогда снова здравствуйте. Подтверждаем Ваше утверждение ссылками на авторитетные филологические источники (доктор исторических наук отдыхает). Повымерли всё-таки грамотные слависты... Может, заодно переименуете Ясную Поляну, Холодный Яр и все остальные сложносоставные топонимы? По правилам: «Если сложносоставной топоним представляет собой русское или давно освоенное название, в косвенных падежных формах его первая часть должна склоняться» (gramota.ru). Косово Поле — однозначно из этой песочницы. Кстати, дефис в топониме «Борово-Село» чем подтверждается? Exeget22:05, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Приветствую ! Все топонимы, у которых первая часть названия имеет морфологическую примету среднего рода, охвачены тенденцией к неизменяемости: из Ликино-Дулева, в Соболево-на-Камчатке. Дефис оттуда же, откуда в Ликино-Дулево, например. Тем более, что Косово-Поле или Борово-Село названия не русские, в отличие от "Ясная Поляна". С уважением. Соколрус22:12, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Смею Вас заверить, что давно освоенное название «Косово поле» такой тенденцией ни разу не охвачено. Кроме того, в указанном источнике читаем: «Топонимы славянского происхождения, оканчивающиеся на -ово, -ево, -ино, -ыно, не склоняются в сочетании с родовым словом: … до края Косово. Если же родового слова нет, то нормативны оба варианта, склоняемый и несклоняемый» И чуть рядом: «Географические названия славянского происхождения, оканчивающиеся на -ово, -ево, -ино, -ыно, традиционно склонялись: в Останкине, … из Косова. Тенденция к употреблению несклоняемого варианта сложилась лишь в последние десятилетия… Изначально все подобные названия были склоняемыми». Ну и АИ на дефис в студию, пожалуйста. Exeget22:27, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Заверение не принято, АИ будьте добры на "давнюю освоенность". Я не понял, как приведенное Вами правило противоречит используемому мной варианту "Косово-Поле" и склонению его второй части ? То, что Косова, Сараева и т.д. я и так знаю. АИ на Борово-Село - Гуськова Елена Юрьевна. История югославского кризиса (1990-2000). — М.: Русское право/Русский Национальный Фонд, 2001. — 720 с. — ISBN 5941910037. А также Коллектив авторов. Югославия в XX веке: очерки политической истории. — М.: Индрик, 2011. — ISBN 9785916741216. С уважением. Соколрус22:33, 21 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Как обычно тут шутят, «в Гугле забанили»? Если вам ЭСБЕ, СИЭ и три издания БСЭ не АИ в доказательство «освоенности» — то я, наверное, мама Римская. А вот на Косово-поле АИ однозначно нет, и быть не может, специалисты из РАН (не филологи), публикующиеся в коммерческих частных шарашках, идут лесом. Exeget07:41, 22 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Ссылки конкретные давайте, спец вы наш ))) Какие еще частные шарашки, о чем вы вообще ? Эк вас ненавистью захлестнуло... Придется вам смириться, для руВики Российская Академия Наук - наивысший авторитет. Другой планеты у нас нет, как говорится. Соколрус12:16, 22 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Уважаемый коллега, вынужден Вас огорчить: глубокоуважаемые историки из РАН, равно как и не менее почтенные патологоанатомы из РАМН, ни разу не являются «наивысшим авторитетом» в вопросах лингвистики, и топонимики в частности, для руВиики. Относительно ссылок на ЭСБЕ, БСЭ и СИЭ — не доводите до абсурда. Я их предъявлю, если Вы вдруг надумаете переименовывать страницу, на сей раз в соответствии с установленной процедурой, на странице «К переименованию». «Другой планеты у нас нет, как говорится» — глобус России прилагается? В таком случае я, слава богу, живу на другой планете. С уважением, Exeget15:24, 22 февраля 2013 (UTC)[ответить]
Не слышал о таком. Периодически читал об опасениях по поводу судьбы кириллицы, но на официальном уровне вроде тихо. С уважением. Соколрус20:20, 23 апреля 2013 (UTC)[ответить]
Здравствуйте ! Ни в коем случае. Я самым позорным образом забыл о переименовании, собирая материалы по РСК, простите ! Сейчас выскажусь. С уважением, Вадим. Соколрус18:17, 3 мая 2013 (UTC)[ответить]
Не за что . Вы не подумайте, я эту тематику не оставил. Сейчас добью РСК, там осталось только один раздел написать, и продолжу участие в тематике нашего Отечества. Войско, ремесла, статья о государстве и т.д. С уважением, Вадим. Соколрус18:57, 3 мая 2013 (UTC)[ответить]
Pošto vidim da govoriš srpski nadam se da će mo se razumeti. Da li znaš možda zbog čega meni bot ne može da radi ruskoj Vikipedije sve sam pokušavao i neće? Pozdrav iz Beograda! --Kolega2357 (обсуждение)00:23, 2 мая 2013 (UTC)[ответить]
Moj bot Kolega2357-Bot radi rekategorizaciju u programskom jeziku Python na makedonskoj i srpskohrvatskoj Vikipediji i dodaje interwiki samo za korisničke strane. --Kolega2357 (обсуждение)00:31, 2 мая 2013 (UTC)[ответить]
Здравствуйте! Вопервых, коллега, от души — удачной Вам службы! Я насчёт «мешает проверяемости…» Разброс в 7 страниц — я бы не назвал сложностью, ну да ладно пусть будет по Вашему. Но вот зачем всем скопом отклонять. Как раз таки я и сделал проверяемыми ссылки и на Ваш источник и на другие, и можно было отдельно узнать кто такой автор и т. д. По несколько разных ссылок указывали на одну и ту же страницу в инете (кстати, на «Внешнеполитические факторы… С. 77» тоже две отдельные ссылки). К чему излишние загромождения? С откатом моих правок как раз таки и минимизировалась проверяемость. Ссылки удалились, мёртвая заменила живую. Ведь и «так не делают». С Уважением --Игорь(Питер)05:59, 31 мая 2013 (UTC)[ответить]
Здравствуйте ! Спасибо ! Да, пожалуй я переборщил, надо было смотреть внимательнее. Простите ! Давайте так поступим, Вы оформите тогда это все, а я продолжу работу над статьей. С уважением. Соколрус11:17, 31 мая 2013 (UTC)[ответить]
Спасибо Так и поступим. С Уважением --Игорь(Питер)
Извиняюсь, но не могу опять не вмешаться. Излагаете весьма грамотно, но по сути это идёт пересказ «Внешнеполитических факторов…» Каргалова и получается односторонний взгляд (кстати, в предпоследней его книге «Русь и кочевники» много обновлённой информации на эту тему). Вместе с предыдущим текстом в статье удаляются разносторонние источники информации и появляются только ссылки на одну книгу. Может всё-таки не стоит рубить с плеча и заменять информацию, основанную на разносторонних источниках, информацией основанной на одной книге, а лучше переделывать разделы. Я тут хотел исправить появившиеся «ошибки в сносках», но полагаю их всё равно ожидает та же участь, что и предыдущих. С Уважением --Игорь(Питер)06:00, 1 июня 2013 (UTC)[ответить]
Изложение по Каргалову - это, скажем так, основа. Из того, что я видел, у него наиболее грамотное и последовательное изложение, с опорой как на источники того времени, так и на современные ему исследования. Сегодня я добавлю еще источников и тогда посмотрите итог :) С уважением. Соколрус07:11, 1 июня 2013 (UTC)[ответить]
Всех приветствую. Вот и тема уже есть). Каргалов есть в интернете, например тут [14] полностью, интересующие моменты проверяются поиском текста. Но я в основном по другому вопросу [15]. Хотел бы признаться, что иногда ставлю первичные источники там, где во вторичных нет соответствующей информации. Да, к сожалению, во вторичных источниках монгольский поход 1221-23 считается разведочным, хотя в "Сокровенном сказании" для 1221 (и повторено для 1228-29) все те же цели, что и поставленные на курултае 1235, и монголы в это время больше нигде не воевали, а на Калке разбили такое войско, которое больше никто, нигде и никогда не разбил бы. Потом приход монголов на Урал в 1229 уже был результатом курултая 1228, Каргалов тут явно напутал и задвоил. И удаление таких вещей, как Когда же войско будет многочисленно, все воспрянут и будут ходить с высоко поднятой головой. Вражеских же стран там много, и народ там свирепый...Первоначально Угэдэй сам планировал возглавить кипчакский поход...О том, какое значение придавали чингизиды покорению русских, свидетельствует монолог Угэдэя в адрес Гуюка, недовольного Батыевым руководством, на мой взгляд, освещению предмета статьи вредит. Про монаха Юлиана - там же отгадка лежит про "разрозненное" сопротивление! - удалено. Про русское "ополчение" - такое было модно в советское время, мол "все от мала до велика" и т.д. На самом деле ополчение в средневековом государстве - это феодальное ополчение (рыцари, бояре со своими людьми), то есть главная сила, а младшие дружины-дворы действительно по нескольку сот человек, да.--Max09:13, 1 июня 2013 (UTC)[ответить]
Вас понял. Давайте так поступим, я сегодня восстановлю часть удаленной информации и добавлю еще источники. И когда будет готово, просто перейду на описание захвата рязанских земель, а Вы посмотрите. Я ведь еще не закончил работу . С уважением. Соколрус10:33, 1 июня 2013 (UTC)[ответить]
Здравствуйте ! Знаете, сложно сказать. Я в тематику их армии никогда не углублялся. В статье просто написал то, что было у Каргалова и что видел в других источниках. А правда все это или нет, судить сложно. С уважением. Соколрус11:06, 23 июня 2013 (UTC)[ответить]
ВС Эстонии
Скажите, зачем Вы вичищаете совершенно нормальную информацию из статьи? Вся эта информация с сайтов МО и ВС на которые есть ссылки в статье. Не повторять же ссылки в каждом абзаце?--Viggen08:51, 7 октября 2013 (UTC)[ответить]
Добрый день ! Убрал только то, что без АИ. Я с Вами не соглашусь, все-таки лучше, чтобы сноски стояли в каждом абзаце, это только улучшит статью. Также, как я понял, удаленная мной информация была устаревшей. Я планирую проверить статьи обо всех ВС европейских стран. У нас в вики информации о них минимум и она, порой, давно устарела. Соколрус09:08, 7 октября 2013 (UTC)[ответить]
Оповещение о проведении выборов жюри СГ-2013
Здравствуйте! Напоминаю Вам, как автору, пишущему статусные статьи, что в настоящее время и до 24 ноября проводятся выборы в жюри конкурса Статья года - 2013.
Если Вы ещё не успели проголосовать, то сделать это можно здесь.
С уважением, HeimdallBot01:40, 22 ноября 2013 (UTC)[ответить] Если Вы не хотите в будущем получать сообщения от меня, пожалуйста отметьтесь здесь.
Козырев
Коллега, я расставил источники в биографию Козырева и чуть дополнил её, почерпнув информацию из новой статьи Forbes. Надеюсь, что Вы не будете возражать. --Leonrid16:31, 29 марта 2014 (UTC)[ответить]
Многоуважаемый коллега. Засиняя красные ссылки вот тут, я перевёл статью об одном из руководителей Боснии и наткнулся на удивительный факт: в него тоже стрелял серб (Богдан Жераич) из «Чёрной руки», только не убил в итоге и сам застрелился.
Прошу Вас обратить на это внимание и подыскать в свободное от службы время какую-либо информацию об этом человеке. Думаю, он заслужит также свою вики-статью, как и Гаврило Принцип. Если я написал фамилию неправильно, поправьте. Mark Ekimov16:20, 31 марта 2014 (UTC)[ответить]
Здраво ! Хвала Вама да обратили сте пажњу на овај чланак ! Имам доста извора па буквално данас ћу да правим нормалан текст. Пуно поздрава из Русије ! Соколрус06:00, 18 июля 2014 (UTC)[ответить]
Поздрављам те руски брате! Данас сам доживео непријатности овде на руској википедији, тако да не верујем да ћу ту наставити рад. Ако теби буде требала нека помоћ за српску историју - ја сам ту! Велики поздрав из Р.Српске! --CarRadovan (обс) 20:59, 26 сентября 2014 (UTC)[ответить]
Здравствуйте! В категории Сербы в Хорватии не должны находится этнические сербы из Хорватии. Там должны находиться статьи про Сербскую общину в Хорватии. У нас нет категоризации людей по этнической или национальной принадлежности. --Glovacki22:22, 16 ноября 2014 (UTC)[ответить]