Карта Черногории, 1862 годРасселение черногорских племен. Озриничи под номер 6
Озриничи (серб.Озринићи) — историческое племя и регион в Черногории. В период Османской империи это было одно из крупнейших племен Катунской нахии, одной из четырёх территориальных единиц Старой Черногории.
Первое упоминание об Озриничах содержится в письме сербской канцелярии в Дубровнике в 1411 году. В документе, представляющем собой жалобу народа Рагузы, адресованную Елене Балшич, говорится о грабежах, совершенных Озриничами вместе с Белопавличами, Мазнице и Малоншичами, от рагузских купцах, следовавших через Зету, когда они возвращались из Сербии[1].
По словам Ковиянича, Озриничи были древним сербским племенем. Их основателем был Озро, переселившийся из Зеты, а его потомки образовали племя Озриничи[4]. В состав Озриничи входили деревни Барьямовица, Велестово, Марковина, Маклен, Чево, Плоча, Ластва, Ожеговичи[5]. Все Озриничи празднуют славу (праздник) Аранджеловдана (Михаила)[6].
Известные люди
Милена Вукотич (1847—1923), княгиня и королева Черногории до 1918 года, жена короля Николы I.
Янко Вукотич (1866—1927), черногорский военный деятель, армейский генерал
↑Miloš Oben.Njegoš i istorija u pesnikovom delu / Miloš Oben, Michel Aubin. — Književne novine, 1989. — P. 63. — «Бјелице су племе у Катунској нахији. Водили су 1829. оружану бор- бу са два суседна племена, Озринићима и Цуцама. Да би успоставио мир, Петар I је решио да им пошаље Симу Милутиновића и Мојсија». — ISBN 9788639101480.
↑Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien.Schriften der Balkankommission, Linguistische Abteilung / Kaiserl. Akademie der Wissenschaften in Wien, Österreichische Akademie der Wissenschaften. Philosophisch-Historische Klasse. — Alfred Hölder, 1987.
↑Vidak Vujačić.Etos Crnogorke: tradicionalni oblici i sadržaji u životu Crnogorke. — NIO "Pobjeda," OOUR Izvadačko-publicistička djelatnost, 1980. — «Na primjer, svi Ozrinići slave Aranđelovdan. Neorganizovanija plemena, pak, nijesu imala zajedničku slavu, kao na primjer: Crmničani, Njeguši, Cuce, Bjelice, Ceklići, Grahovljani, Kuči, Rudinjani i drugi. Naravno, svako posebno bratstvo u ...».