Налази се на 577-616 метара надморске висине, површине 10,54 квадратних километара, удаљено око 17 километара од општинског центра. Припада мјесној заједници Плана. Разбијеног је типа, а засеоци су Брежина и Носовина. Смјештено је на крашком терену, окруженом узвишењима Велики и Мали рог, Качањ и Кукун. Атар, који обухвата неколико ливада и долина, богат је љековитим биљем, ниским растињем и високом шумом. На подручју села постоји неколико неистражених градина и гомила.[2]
Према дефтеру из 1475/1477. власи катунара Поблаха Радованића имали су зимовалиште у мјесту званом Ђече. Село је 1879. имало 28 домаћинстава и 162 становника (139 муслимана и 23 православца); 1910. - 219 становника; 1948. - 83; 1971. - 90; 1991. - 79; 2013. - 12 домаћинстава и 28 становника (од којих 17 Срба). Према подацима са терена, 2020. у селу је било шест домаћинстава и 11 становника. Породица Вукоје слави Никољдан; Самарџић - Ђурђевдан. До 1992. у селу су живјеле муслиманске (бошњачке) породице: Авдић, Овчина и Ћатовић, док се породица Црнковић одселила послије Другог свјетског рата. Према предању, Ђатовићи су се доселили у другој половини 17. вијека, а породице Вукоје, Самарџић и Црнковић крајем истог вијека. Послије Другог свјетског рата дошли су Авдићи и Овчине. Током Другог свјетског рата страдало је 66 цивила и један борац Народноослободилачке војске Југославије. Становништво се углавном бави пољопривредом. У атару постоје два муслиманска гробља, а најближа православна гробља су у сусједним селима Лађевићи и Пађени. Најближа џамија и црква су у селу Плана. Ђече је електрифицирано1972. године. Мјештани се водом снабдијевају са извора Качањ и из чатрња. Кроз атар пролази регионални пут Берковићи-Кривача.[2]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
