Ђироламо Фракасторо

Ђироламо Фракасторо (1478–1553) (лат. Hieronymus Fracastorius) је био италијански лекар, песник и познавалац математике, географије и астрономије. Рођен је у Верони, а школовање завршио у Падови, где је већ са 19.година постао предавач на универзитету, катедра за логику и филозофију.^[1]

1546. године је у свом делу "De Contagione et Contagiosis Morbis" износи тврдње да заразне болести преносе ситне, невидљиве клице, споре, које се шире међу људима директним или индиректним контактом, путем предмета, чак и без контакта на веће удаљености. Надаље он тврди да клице имају могућност размножавања и умножавања, да су отровне и да их уништава ватра. Као мере предострожности препоручује редовну хигијену, чистоћу околине, воде и хране, као и предмета око болесника као меру заштите.^[1]

Назив „сифилис“ потиче из 1530. године, где је он први пут употребио као име своје латинске песме написане у дактилском хексаметру, у којој је главни лик пастир по имену Сифилис, која описује „пустошења“ ове болести у Италији.^[2]

Ђироламов портрет, који је насликао познати италијански сликар Титан се налази у националној галерији у Лондону, а у Верони, граду где је живео и радио цео свој живот, у знак захвалности за своје доприносе грађани му постављају статуу на градском тргу.

Његови доприноси су препознати и на пољу географије па је после његове смрти један лунарни кратер на месецу добио име по њему (Fracastorius).