Ђорђе Трифуновић

Ђорђе Трифуновић (Београд, 13. април 1934) српски је универзитетски професор у пензији и историчар књижевности.

Рођен је у Београду као син трговца Владимира Трифуновића. Његова старија браћа су били историчар уметности Лазар Трифуновић и математичар Драган Трифуновић.^[1]

Највише се бавио историјом српске књижевности и старом књижевношћу. Преводио је старе српске рукописе на савремени српски језик.

• Награда „Златни прстен Багдале”, 1986.
• Награда „Исидора Секулић”, за књигу Стара српска књижевност, 1994.
• Награда „Рачанска повеља”, за књигу Типик архиепископа Никодима, 2007.
• Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић”, 2017.
• Награда „Младен Лесковац”, за 2018, 2019. и 2020.
• Награда „Доситеј Обрадовић” за животно дело, 2022.^[2]

Најзначајнија његова дела су:

• Трифуновић, Ђорђе, ур. (1968). Српски средњевековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју. Крушевац: Багдала. 
• Трифуновић, Ђорђе, ур. (1973). Теодосије Хиландарац: Живот Светога Саве. Београд: Црвени крст Југославије. 
• Трифуновић, Ђорђе (1974). Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (1. изд.). Београд: Вук Караџић. 
• Трифуновић, Ђорђе (1975). Примери из старе српске књижевности: Од Григорија дијака до Гаврила Стефановића Венцловића. Београд: Слово љубве. 
• „Проза архиепископа Данила II" (1976)
• „Писац и преводилац инок Исаија" (1980)
• Трифуновић, Ђорђе (1990) [1974]. Азбучник српских средњовековних књижевних појмова (2. изд.). Београд: Нолит. 
• Трифуновић, Ђорђе (1994). Стара српска књижевност: Основе (1. изд.). Београд: Филип Вишњић. 
• Трифуновић, Ђорђе (1995). Огледи и преводи: XIV-XVII век. Београд: Источник. 
• Трифуновић, Ђорђе (2001). Ка почецима српске писмености. Београд: Откровење. 
• „Са светогорских извора“ (2004. год, 308 страна)

• Миливојевић, Урош; Милојевић, Милош; Пешић, Наташа (ур.). „Ђорђе Трифуновић”. Историјска библиотека. 
• Српско књижевно друштво: Ђорђе Трифуновић