Ђурђин

Ђурђин
Ђурђин;
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобачки
Град	Суботица
Становништво
— 2022.	1.202
— густина	17,3/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 56′ 53″ С; 19° 32′ 21″ И / 45.94805° С; 19.53903° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	133 m
Површина	69,2 km2
	Ђурђин Ђурђин на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	24213
Позивни број	024
Регистарска ознака	SU

Ђурђин (мађ. Györgyén) је насеље у граду Суботици, у Севернобачком округу, у Србији. Према попису из 2022. у њему је живело 1202 становника. Село има амбуланту и осмогодишњу школу.

Име

Према првој верзији, насеље је добило име према једном претку најбројније породице Дулићевих који се звао Ђура и који је био необично високог раста. Друга верзија, која је веродостојнија је да је назив Ђурђин дат према називу цвећа „ђурђин“, које се гајило у сваком дворишту и сваком салашу, а и сада се доста гаји, и то је у ствари једна врста георгине (далије).

Историја

Ово насеље је постојало током угарског периода и у време Турака. Помен о њему је из 1492. године. Некад је због мноштва ритова и пошумљености био омиљено ловиште суботичких велепоседника. Краљичина земља и данас је назив једног дела земље у ђурђинској жупи, који потврђује први писани податак о имену целог локалитета, а који је под називом Ђурђин мађарски властодржац Матија Корвин даровао својој мајци краљици Елизабети средином 15. века (1462) Такође, на Павловцу, око шест километара од данашњег насеља, постоје остаци средњовековног самостана у којем је живио и деловао ред Павлина, угашен 1598, кад су се редовници повукли на угарску територију у Острогон (Есзтергом).

У турском периоду становништво су били Срби, који су се 1598. године иселили и село је опустело. После тога оно се помиње као пустара. Прва већа и организованија колонизација буњевачког живља бележи се у 17. веку, тачније 1687. Насељени живаљ убрзо је на квалитетној црници развио своју основну животну делатност, пољопривреду. Године 1904. на Ђурђинским салашима живело је 1.898 становника (Букуров, 1983).

Ђурђин је доскора типично салашарско насеље настало на истоименој пустари, која је припадала Суботици. До краја 19. века ту су биле групе салаша, називане по фамилијама којима су припадали, а протезале су се са обе стране долине Долац, којом отиче једна од десних притока Криваје. Ти положаји су типични за првобитне фарме салаша сточара. Касније, током прве половине 20. века, досељавањем новог становништва или деобом домаћинстава, салаши се шире и по другим деловима пустаре. Средином пустаре је 1908. године трасирана пруга Суботица – Црвенка, а на њој је, у близини долине Долац, изграђена железничка станица Ђурђин. У то време се одвијао и процес приближавања салаша пољским путевима и раније групе салаша се све више трансформишу у салашарске шорове. Ови шорови су карактеристични по томе, што су салаши нанизани само са једне стране пута, оне окренуте ка Долцу. Најтипичнији пример је шор дуг око 5 km на јужној страни долине. Други вид трансформације је окупљање салаша у групе, као на пример у засеоку Мала Пешта на путу ка Старом Жеднику. Тако је настало и језгро села окупљањем салаша у близини железничке станице.

Данас Ђурђин има пет кратких паралелних и три попречне улице. Центар села није компактан и формиран је у западном делу насеља. У њему су православна црква, управа пољопривредног комбината и већина јавних служби, док је школа на југоисточној периферији. Село је једним споредним путем повезано са магистралним путевима Суботица – Сомбор (код Мишићева) и Суботица – Нови Сад (код Старог Жедника). Пруга је демонтирана. Гравитациони центар је удаљен 25 km.

Спорт

Од 1964. године у овом месту постоји фудбалски клуб Ђурђин.

Демографија

У насељу Ђурђин живи 1380 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (39,6 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 624 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,80.

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	2.738
1953.	2.664
1961.	2.992
1971.	2.805
1981.	2.297
1991.	1.911	1.891
2002.	1.746	1.771
2011.	1.441

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Хрвати	677	38,77%
Срби	484	27,72%
Буњевци	251	14,37%
Мађари	124	7,10%
Југословени	67	3,83%
Црногорци	7	0,40%
Словенци	7	0,40%
Украјинци	4	0,22%
Македонци	4	0,22%
Бугари	3	0,17%
Русини	2	0,11%
Румуни	2	0,11%
Бошњаци	2	0,11%
Муслимани	1	0,05%
непознато	0	0,0%

Етнички састав према попису из 2011.‍^[2]

Хрвати	488	33,9%
Срби	406	28,2%
Буњевци	264	18,3%
Мађари	102	7,1%
остали	181	12,5%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	1
80+	10	19
75—79	21	32
70—74	33	46
65—69	53	76
60—64	73	67
55—59	46	54
50—54	55	54
45—49	81	45
40—44	75	58
35—39	66	73
30—34	69	51
25—29	40	50
20—24	55	39
15—19	66	44
10—14	52	58
5—9	47	49
0—4	39	49
Просек :	39,6	41,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	645	688	848	779	717	726	624

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	138	171	124	109	50	22	7	1	1	1	2,80

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	743	254	405	39	44	1
Женски	709	135	403	146	25	0
УКУПНО	1.452	389	808	185	69	1

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	447	292	1	0	53
Женски	270	150	0	0	48
Укупно	717	442	1	0	101

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	16	26	7	26
Женски	0	1	20	7	2
Укупно	2	17	46	14	28

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	2	8	4	4
Женски	3	1	4	7	25
Укупно	4	3	12	11	29

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	0
Женски	2	0	0	0
Укупно	7	0	0	0