Ја

Према психоаналитичкој теорији Ја представља једну од три инстанце психичког апарата (Ја, Оно и Над Ја). У динамици психичког живота Ја је средишњи, најбитнији и најсложенији део свесне личности са најважнијом функцијом комуникације са реалношћу и контроле нагона. Поседује одбрамбене механизме који омогућавају да искључи поједине нагонске тежње из свести, да спречи или одложи њихово задовољење као и да трансформише поједине нагонске импулсе. Тиме Ја опажа, осећа, мисли и планира понашање личности. Материјални аспект човековог Ја представља његово физичко тело (телесно Ја), а друштвени како га други виде (социјално Ја). Ја је у нормалном стању добро интегрисана субјективна структура која обједињује многе централне вредности, ставове, црте, мотиве, емоције и улоге појединца.^[1]

• Цртеж људске фигуре

• Дефиниције језичких конструкција везаних за „ја“

Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.

Овај чланак везан за психологија је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у