Баштенска јагода је првобитно узгајана у Бретањи у Француској током 1750-их преко укрштања вирџинијске јагоде (Fragaria virginiana) из источне Северне Америке и чилеанске јагоде (Fragaria chiloensis), коју је из Чилеа донео Амеде-Франсоа Фрезје 1714. године.[5]Сорте баштенске јагоде (Fragaria × ananassa) замениле су, у комерцијалној производњи, шумску јагоду (Fragaria vesca), која је била прва врста јагоде култивисана почетком 17. века.[6]
Јагода није, са ботаничке тачке гледишта, бобица. Технички, то је агрегатнидодатни плод, што значи да меснати део није изведен из јајника биљке већ из посуде која држи јајнике.[7] Свако привидно „семе” (ахенија) на спољашњој страни плода је заправо један од јајника цвета, са семеном унутар њега.[7]
Сирове јагоде се састоје од 91% воде, 8% угљених хидрата, 1% протеина и садрже занемарљиво мало масти (табела). Референтна количина јагода од 100 грама даје 33 килокалорије, богат је извор витамина Ц (71% дневне вредности, ДВ), добар извор мангана (18% ДВ) и обезбеђује неколико других витамина и минерала у исхрани у малим количинама. Јагоде садрже скромну количину есенцијалних незасићених масних киселина у уљу ахенија (семена).[8]
Пеларгонидин-3-глукозид је главни антоцијанин у јагодама, а цијанидин-3-глукозид се налази у мањим пропорцијама. Иако се сматра да је глукоза најчешћа замена шећера у антоцијанинима јагоде, конјугати рутинозе, арабинозе и рамнозе су пронађени у неким сортама јагоде.[8]
Љубичасти мањи пигменти који се састоје од димерних антоцијанина (адукти флаванол-антоцијанина: катехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид, епикатехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид (4α→8) 3-O-β-глукопиранозид и епиафзелехин(4α→8)пеларгонидин 3-O-β-глукопиранозид) се такође могу наћи у јагодама.[13]
Слаткоћа, мирис и сложени укус су повољни атрибути.[19] У укрштању и узгоју биљака, акценат се ставља на шећере, киселине и испарљива једињења, који побољшавају укус и мирис зреле јагоде.[20]Естри, терпени и фурани су хемијска једињења која имају најјачу везу са укусом и мирисом јагоде, са укупно 31 од неких 360 испарљивих једињења у значајној корелацији са повољним укусом и мирисом.[20][14][15] У узгоју јагода за комерцијално тржиште у Сједињеним Државама, испарљива једињења, метил антранилат и гама-декалактон који су истакнути у ароматичним шумским јагодама, посебно су пожељни због својих „слатких и воћних“ карактеристика ароме.[14][15]
Савремене јагоде су октоплоидне (8 сетова хромозома).[22] Секвенца генома баштенске јагоде објављена је 2019. године.[23] У многим наставним програмима биологије почетног нивоа, јагоде се користе за демонстрирање екстракције ДНК. Нагађало се да је то због октоплоидије и повећане количине ДНК по ћелији, али то може бити олакшано и лакоћом разбијања ћелијских зидова у меснатом суду.
Алергија
Неки људи доживљавају анафилактоидну реакцију након конзумације јагода.[24] Најчешћи облик ове реакције је орални алергијски синдром, али симптоми такође могу да опонашају поленску грозницу или укључују дерматитис или копривњачу, а у тешким случајевима могу изазвати проблеме са дисањем.[25]Протеомске студије показују да је алерген вероватно повезан са протеином за биосинтезу црвеног антоцијанина који се изражава при сазревању јагоде, са називом Fra a1 (Fragaria allergen1).[26]Хомологни протеини се налазе у полену брезе и јабуке, што сугерише да људи могу развити унакрсну реактивност на све три врсте.
Сорте јагоде са белим плодовима, којима недостаје Fra a1, могу бити опција за особе које пате од алергије на јагоде. Пошто им недостаје протеин неопходан за нормално сазревање синтезом антоцијана црвених пигмената, оне не поцрвене зреле бобице тих сорти.[26] Након сазревања, те сорте остају беле, бледо жуте или „златне“, изгледају као незреле бобице; ово такође има предност да их чини мање привлачним за птице. Доступна је сорта готово без алергена под називом 'Софар'.[27][28]
^Manganaris GA, Goulas V, Vicente AR, Terry LA (март 2014). „Berry antioxidants: small fruits providing large benefits”. Journal of the Science of Food and Agriculture. 94 (5): 825—33. PMID24122646. doi:10.1002/jsfa.6432.
^ абEsau, K (1977). Anatomy of seed plants. ISBN0-471-24520-8.. John Wiley and Sons, New York..
^ абвGiampieri F, Tulipani S, Alvarez-Suarez JM, Quiles JL, Mezzetti B, Battino M (јануар 2012). „The strawberry: composition, nutritional quality, and impact on human health”. Nutrition. 28 (1): 9—19. PMID22153122. doi:10.1016/j.nut.2011.08.009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Lipińska L, Klewicka E, Sójka M (септембар 2014). „The structure, occurrence and biological activity of ellagitannins: a general review”. Acta Scientiarum Polonorum. Technologia Alimentaria. 13 (3): 289—99. PMID24887944. doi:10.17306/j.afs.2014.3.7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абVrhovsek, U.; Guella, G.; Gasperotti, M.; Pojer, E.; Zancato, M.; Mattivi, F. (2012). „Clarifying the Identity of the Main Ellagitannin in the Fruit of the Strawberry, Fragaria vesca and Fragaria ananassa Duch”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 60 (10): 2507—16. PMID22339338. doi:10.1021/jf2052256.
^Aaby, K; Skrede, G; Wrolstad, R. E. (2005). „Phenolic composition and antioxidant activities in flesh and achenes of strawberries (Fragaria ananassa)”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 53 (10): 4032—40. PMID15884835. doi:10.1021/jf048001o.
^Fossen, Torgils; Rayyan, Saleh; Andersen, Øyvind M (2004). „Dimeric anthocyanins from strawberry (Fragaria ananassa) consisting of pelargonidin 3-glucoside covalently linked to four flavan-3-ols”. Phytochemistry. 65 (10): 1421—28. PMID15231416. doi:10.1016/j.phytochem.2004.05.003.
^Colquhoun TA, et al. (2012). „Framing the perfect strawberry: An exercise in consumer-assisted selection of fruit crops”. Journal of Berry Research. 2 (1): 45—61. doi:10.3233/JBR-2011-027.
^ абMuñoz, C; Hoffmann, T; Escobar, N. M.; Ludemann, F; Botella, M. A.; Valpuesta, V; Schwab, W (2010). „The strawberry fruit Fra a allergen functions in flavonoid biosynthesis”. Molecular Plant. 3 (1): 113—24. PMID19969523. doi:10.1093/mp/ssp087.
^Hjernø K, Alm R, Canbäck B, Matthiesen R, Trajkovski K, Björk L, Roepstorff P, Emanuelsson C (2006). „Down-regulation of the strawberry Bet v 1-homologous allergen in concert with the flavonoid biosynthesis pathway in colorless strawberry mutant”. Proteomics. 6 (5): 1574—87. PMID16447153. S2CID29423198. doi:10.1002/pmic.200500469.
.jpg)
