Јасапати
Јасапати (мађ. Jászapáti) је град у Мађарској. Јасапати је град у оквиру жупаније Јас-Нађкун-Солнок. ГеографијаЛокацијаЈасапати је други по величини град у Јасшагу. Насеље се налази на равници између река Тисе и Зађве. Непосредна суседна насеља су: Јасентандраш са севера, Јасивањ са истока, Јаскишер са југоистока, Јастелек са југозапада, Јасјакохалма са запада и Јасдожа и Тарнаерш са северозапада. ИсторијаИма историју дугу 600 година. Прво је добио статус града 1746. године, који је изгубио 1876. године, а затим је поново добио 1989. године. Северно од насеља пролази траса Черског јарка, који су изградили Сармати између 324. и 337. године, који повезује Дунав са Тисом. Породична презимена јаског порекла: Аба, Аго, Бато, Гоча, Котан, Сабари (сабуриада значи тиха, мирна особа на осетском, потиче од претка по имену Сабуран), Тајтхи У 17. веку се у насеље доселила племићка породица Мако из Керекгедеа. Порекло ове историјске породице може се пратити од мађарске породице Чанад, потомака Добокиног сина Чанада. Њихово породично имање Мосон било је у Нежидеру (Neusiedl am See), затим је једна од њихових филијала стекла имање у округу Гомор (Керекгеде), касније су се населили у Јасапати. Племенити Лоринц Мако из Керекгедеа и његова жена Доротиа Балајћи, племић Гестет, су били основа породице. Потомци: Каталин Мако (1697) удата је за Јаноша Сабарија. Гергељ Мако (1698) сеоски главни судија и одборник, капетан Надорских хусара, супруга Јудит Сике. Пал Мако (1723) је био један од најистакнутијих научника, математичара, филозофа и истраживача свог времена. СтановништвоГодине 2001. 90% градског становништва се изјаснило као Мађари, 10% Роми.[2] Током пописа из 2011. године, 89,2% становника се изјаснило као Мађари, 10,4% као Роми, 0,2% као Грци и 0,4% као Немци (10,5% се није изјаснило). Верска дистрибуција је била следећа: римокатолици 60,2%, реформисани 2,3%, лутерани 0,2%, неденоминациони 13,2% (22,3% се није изјаснило).[3] Промене у броју становника насеља по годинама:
РеференцеСпољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia