Јединствени народноослободилачки фронт Југославије

Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. Помозите у његовом побољшавању навођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Јединствени народноослободилачки фронт Југославије
Амблем фронта
Датум оснивања	1934.
Датум гашења	1953. (19 год.)
Метод деловања	друштвено-политичка организација
Локација	Краљевина Југославија, ДФ Југославија, ФНР Југославија
Седиште	Београд
Подручје деловања	антифашизам, социјализам, демократија, републиканизам, популизам
Службени језици	српски, хрватски, словеначки, македонски

Јединствени народноослободилачки фронт Југославије (ЈНОФ Југославије, ЈНОФ) био је политичка организација, која је током Другог светског рата у Југославији окупљала антифашистички расположене широке слојеве становништва. По завршетку рата 1945. године, ЈНОФ је трансформисан и наставио да делује под именом Народни фронт Југославије.

Идеја о оснивању Народног фронта, као тактике јединственог фронта против фашизма и „реакционарне буржоазије“, први пут је у Југославији изнесена на Четвртој земаљској конференцији КПЈ у Љубљани 1934. године. На пленуму Централног комитета КПЈ, одржаном јуна 1935. године у Сплиту, референт Благоје Паровић прецизирао је курс деловања Народног фронта „против владајућег режима, владајуће буржоазије“ као савеза који би требало да уједињује и представља све становнике расположене против тадашње власти. За разлику од осталих земаља Европе, Народни фронт у Југославији није деловао као коалиција странака и група на политичкој сцени земље, већ као широки антифашистички покрет.

По избијању оружаног устанка и борбе против окупаторских снага у Југославији 1941. године, Народни фронт је израстао у масовни народноослободилачки покрет и представљао политичку основу читаве оружане борбе. Главни циљеви Фронта у периоду од 1941. до 1945. године били су:

• ослобођење Југославије
• национално и социјално ослобођење свих народа Југославије
• изградња братства, јединства и равноправности народа Југославије
• стварање нове државе у економском и политичком погледу

Развитак ЈНОФ-а није био равномеран у свим деловима земље. Зависио је од низа специфичних услова и одвијао се кроз разне форме, али су зато циљеви свуда били исти, иако не политички и организациони облици борбе. Након масовног оружаног устанка у Србији у лето 1941. године, на ослобођеној територији били су борани локални одбори народноослободилачког фронта. У Словенији је још у првим данима окупације, 27. априла 1941, основана Освободилна фронта.

Основни задатак ЈНОФ-а била је активност у оружаној борби, јер је он представљао својеврсни савез патриотских и антифашистички расположених снага једне окупиране земље. На ослобођеним територијама, Фронт је своју активност усмеравао на мобилизацију добровољних бораца за војне јединице НОВЈ, организовање снабдевања војске и становништва, прихватање рањеника, стварање нове народне власти и помоћ њеним органима. На окупираној територији, активисти ЈНОФ-а заговарали су веру у коначну победу, припремали и слали борце у војне јединице, сакупљали добровољну помоћ у новцу, намирницама и санитетском материјалу.

Пред крај рата, у читавој је земљи деловала разграната мрежа организација ЈНОФ-а: земаљски, покрајински, окружни, срески и месни одбори. Поред комуниста, у њима су били и поједини функционери предратних странака, који су учествовали у Народноослободилачком покрету. У оквиру ЈНОФ-а, дошло је и до обнављања руководстава неких од тих странака, које су се распале још 1941. године.

Веће странке и организације, које су деловале унутар ЈНОФ-а, биле су:

• Антифашистички фронт жена
• Земљорадничка странка
• Јединствени синдикат радника и намесника
• Југословенска републиканска демократска странка
• Народна сељачка странка
• Независна демократска партија
• Социјалдемократска партија Југославије
• Социјалистичка партија Југославије
• Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије
• Хрватска сељачка странка

Пред крај рата, били су организовани републички и покрајински Народни фронтови у саставу Јединственог народноослободилачког фронта Југославије:

Јединствени народноослободилачки фронт трансформисао се у мирнодопску масовну организацију на Првом конгресу, одржаном од 5. до 7. августа 1945. године. Конгрес је обележио крај развитка Народног фронта као масовног политичког покрета и почетак његовог конституисања у јединствену политичку организацију радних људи Југославије. Конгрес је извршио обедињавање федералних организација у јединствену организацију, донео програм и статут, одредио задатке у новим условима и променио име у Народни фронт Југославије.

• Народни фронт
• Социјалистички савез радног народа Југославије

• Енциклопедија Југославије (књига седма). „Југославенски лексикографски завод“, Загреб 1968. година.
• Иван Јелић. Југославенска социјалистичка револуција: (1941–1945). „Школска књига“, Загреб 1979. година.