Језичка расподела по насељима, 2011. Језици Црне Горе су језици којима се у Црној Гори говори. Према Уставу Црне Горе , усвојеном 2007 . године, Црна Гора има један службени језик , који је одређен као црногорски . Према попису становништва из 2011 . године, 42% становништва изјаснило се да им је српски матерњи језик, а 37% црногорски. Лингвистички су, уз бошњачки и хрватски језик , различите стандардне варијанте некадашњег српскохрватског језика , али у фази формулисања црногорски је књижевни језик .[ 1]
Препознати мањински језици су албански , бошњачки и хрватски. Од 2017. године, албански је службени језик општина Подгорица , Улцињ , Бар , Пљевља , Рожаје и Тузи .[ 2] Италијана , насељених у Боки которској .
Двојезични натписи у Улцињу Европска повеља о регионалним или мањинским језицима ступила је на снагу, у Црној Гори, након независности из државне заједнице Србије и Црне Горе 3. јуна 2006. године.[ 3] Устав Црне Горе из 2007 . наводи да црногорски званични језик земље, док су бошњачки , хрватски , српски и албански језик у службеној употреби.[ 4] Устав каже да су језици у службеној употреби они из група које чине најмање 1% становништва Црне Горе, према попису из 2003 . године.[ 4] локалне самоуправе треба да буде 15% како би се њихов језик и писмо увело у службену употребу.[ 5] Медији које је основала влада Црне Горе дужни су да емитују вести , културне , образовне , спортске и забавне програме на мањинским језицима.[ 5] образовање на свом језику, у редовном и стручном образовању.[ 5]
Званични језик Језици мањина Знаковни језици
.svg){kind=small}
