Јеленак
Јеленак (лат. Lucanus cervus) је врста тврдокрилца из породице јеленака (Lucanidae). У народу је такође познат под називом буба љељен. Тамносмеђе је боје (скоро црне) и веома је крупан (дужина тела је 3-8 cm). Мужјак и женка се разликују по томе што мужјак има велика клешта („рогове“) која му служе за борбу са супарницима. Клешта мужјака могу бити дугачка скоро колико и читаво тело. На Црвеној листи IUCN је наведен као таксон за који постоји мали ризик од изумирања. ИмеНазив потиче од сличности са јеленом, тј. због „рогова“ које има мужјак. ТаксономијаЈеленак спада у род Lucanus у оквиру породице Lucanidae. У роду постоје два подрода: Lucanus Scopoli, 1763. и Pseudolucanus Hope i Vestvood, 1845. Врста L. cervus садржи четири подврсте. Номинална подврста L. cervus cervus (Linnaeus, 1758) успостављена је првобитним описом врсте 1758. Постоје још три подврсте, а то су L. cervus judaicus, Planet, 1900, L. cervus laticornis Deirolle, 1864 и L. cervus turcicus Sturm, 1843.[2] ОписЗначајно је изражен полни диморфизам, при чему мужјаци имају проширене мандибуле које су упадљиво веће од мандибула женки. Иако мандибуле мужјака изгледају претеће, оне су преслабе и не могу нанети бол. Ипак, женке могу нанети болан угриз. Ова врста је научно и народно име добила захваљујући сличности мандибула мужјака са роговима јелена као и због сличне употребе ових структура.[3] Величина одраслих јединки варира између различитих подручја дистрибуције, на пример јединке из Шпаније, Немачке и Холандије су веће од оних из Белгије или Велике Британије. Мужјаци су дугачки око 3,5 до 8 cm, а женке око 3 до 5 cm.[4] РаспрострањењеЈеленак је распрострањен широм Европе.[1] У Немачкој је распрострањен углавном на југу, а одсутан је са територије Ирске. У Мађарској је ова врста распрострањена у брдовитим и планинским пределима. У Румунији је распрострањена, посебно у брдовитим пределима са падинама изложеним сунцу. Јавља се и у европском делу Турске. У Италији је углавном распрострањена у северном и централном региону.[5] У Шпанији и Португалу присутан је само на северу.[6] У Британији је распрострањење ове врсте углавном ограничено на југоисток државе. Ова врста је данас изумрла у Данској и Летонији.[7] Такође се налази на Кавказу, Малој Азији, Сирији и западном Казахстану. Ареал врсте се тренутно повећава на територији Хрватске и Словачке. Животни циклусОдрасле јединке се јављају крајем маја све до почетка августа, а најактивнији су у вечерњим сатима. Женке полажу јаја у комад трулог дрвета дубоко у земљи. Ларве које су слепе и имају облик слова "С", хране се трулим дрветом на разним местима, пањевима, старом дрвећу и грмљем, трулим оградама, компостним хрпама и лишћем. Ларве имају мекано, провидно тело кремасте боје са шест наранџастих ногу и наранџастом главом. На ногама имају чешљеве које користе за комуникацију са другим ларвама. Ларве пролазе кроз неколико стадијума развића, па им је потребно 4 до 6 година да постану лутке.[8] Одрасли живе само неколико недеља, хранећи се нектаром и соком дрвећа. Њихов спор, лепршав лет, обично у сумрак, ствара карактеристичан звук зујања. Мужјаци лете чешће у односу на женке.
Слике
Референце
Спољашње везе Викиврсте имају више информација о чланку Јеленак. |
||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
