Јерменска Совјетска Социјалистичка Република

Јерменска Совјетска Социјалистичка Република
Јерменска Совјетска Социјалистичка Република;
	Застава Грб
Главни град	Јереван
Службени језик	јерменски и руски језик
Владавина
Историја
Стварање и независност	‍
— Оснивање	20. новембра 1920.
— У саставу СССР-а од	30. децембра 1922.
— Независност	21. септембра 1991.
Географија
Површина	‍
— укупно	29.800 km2 (Петнаеста у СССР)
— вода (%)	4.7
Становништво	‍
— 1989.	3.287.700 (Тринаеста у СССР)
— густина	110,33 ст./km2
Привреда
Валута	Совјетска рубља
Остале информације
Временска зона	UTC +3
Интернет домен	‍.su‍
	Јерменска ССР је одликована: ; Орденом Лењина ; Орденом Октобарска револуције ; Орденом пријатељства међу народима ;

Јерменска Совјетска Социјалистичка Република (јерм. Հայկական Սովետական Սոցիալիստական Հանրապետություն; рус. Армя́нская Сове́тская Социалисти́ческая Респу́блика) је била једна од република које су сачињавале Совјетски Савез. То име је носила од 1936. до 1990.

Историја

Јерменија је Совјетском Социјалистичком Републиком постала 1920. године. Од 1922. до 1936. године сачињавала је део Транскавкаске Совјетске Социјалистичке Федеративне Републике заједно са Грузијском ССР и Азербејџанском ССР. Године 1988. започињу сукоби између Јермена и Азербејџанаца око Нагорно-Карабаха, регије у Азербејџану настањену тада већином Јерменима (76,4%)^[1] и Азербејџанцима (22,4%)^[1]. Године 1990. мења име у Република Јерменија, док се годину дана касније осамостаљује распадом СССР-а.

Функционери Јерменске ССР

Председници

Председник Војног револуционарног комитета
- Аветис Нуриџанјан (7. мај 1920. – 1920)
- Саркис Касјан (29. новембар 1920. – мај 1921)
Председник Већа народних комесара
- Александар Миасникјан (21. мај 1921. – 2. фебруар 1922)
Председник Централног извршног комитета
- Саркис Амбартсумјан (2. фебруар 1922. – 24. јун 1925)
- Арташес Каринјан (24. јун 1925. – јул 1928)
- Саркис Касјан (јул 1928. – децембар 1930)
- Арменек Ананјан (децембар 1930. – 14. јануар 1935)
- Серго Мартикјан (14. јануар 1935. – новембар 1936)
- Геворг Анесоглијан (5. децембар 1936. – октобар 1937)
- Мацак Папјан, в.д. (новембар 1937. – 12. јул 1938)
Председник Врховног совјета
- Качик Акопџанјан (12. јул 1938. – 14. јул 1938)
Председник Президијума врховног совјета
- Мацак Папјан (14. јул 1938. – 1. април 1954)
- Шмалон Арушанјан (1. април 1954. – 4. април 1963)
- Нагуш Арутјунјан (4. април 1963. – 3. јул 1975)
- Бабкен Саркисов (3. јул 1975. – 3. децембар 1985)
- Грант Восканјан (6. децембар 1985. – 4. август 1990)
Председник Врховног совјета
- Левон Тер-Петросјан (4. август 1990. – 11. новембар 1991)

Премијери

Председник Већа народних комесара
- Сергеј Лукашин (21. мај 1922. – 25. јун 1925)
- Саркис Амбартсумјан (25. јун 1925. – 22. март 1928)
- Сахак Тер-Габриелјан (22. март 1928. – 10. фебруар 1935)
- Абрам Гулојан (10. фебруар 1935. – фебруар 1937)
- Саркис Амбартсумјан (март 1937. – мај 1937)
- Степан Акропов (мај 1937. – 21. септембар 1937)
- Арам Пирузјан (23. септембар 1937. – октобар 1943)
- Агаси Саркисјан (октобар 1943. – 1946)
Председник већа министара
- Агаси Саркисјан (1946. – 29. март 1947)
- Саак Карапетјан (29. март 1947. – новембар 1952)
- Антон Кочинјан (20. новембар 1952. – 5. фебруар 1966)
- Бадал Мурадјан (5. фебруар 1966. – 21. новембар 1972)
- Григориј Арзуманјан (21. новембар 1972. – 28. новембар 1976)
- Герасим Мартиросјан, в.д. (28. новембар 1976. – 17. јануар 1977)
- Фадеј Саркисјан (17. јануар 1977. – 16. јануар 1989)
- Владимир Маркарјанц (16. јануар 1989. – 13. август 1990)
- Вазген Макујан (13. август 1990. – 25. септембар 1991)^[2]

Референце

^ ^а ^б Human Rights Watch. "Seven Years of Conflict in Nagorno-Karabakh". December 1994, p. xiii. ISBN 978-1-56432-142-8., citing: Natsional'nyi Sostav Naseleniya SSSR, po dannym Vsesoyuznyi Perepisi Naseleniya 1989 g., Moskva, "Finansy i Statistika"
^ „Armenia”. www.worldstatesmen.org. Приступљено 14. 9. 2011.