Јосиф Освећени

Јосиф Освећени
Лични подаци
Датум рођења	1440.
Место рођења	Керамос, Крит,
Датум смрти	22 јануар 1511.
Место смрти	Ираклион,
Световни подаци
Празник	22. јануар

Свети Јосиф Освећени, Јосиф Самакос је светитељ православне цркве^[1].

Рођен је на Криту 1440. године у селу Керамос из имућне породице. Село Керамос је идентификовано као село Азокерамос у Ситији, али Стергиос Спанакис је истакао да се ово село не помиње у венецијанским пописима. Млетачки пописи становништва из 16. века помињу село по имену Керамос у провинцији Каиноури^[2], у близини Куртеса, које Спанакис сматра родним местом Самакоса. У детињству је стекао образовање код учитеља монаха у манастиру Светог Јована Богослова. Након смрти родитеља, своје богатство је поделио сиромашнима. Затим је постао свештеник и на ходочашћу посетио Свету земљу^[3].

Живео је и подвизавао се у манастиру Светог Јована Богослова у Хандаки (Ираклион) на Криту. Његов живот карактерише милосрђе према ближњима.

Упокојио се у 71. години, 22. јануара 1511. године и сахрањен у свом манастиру^[4].

Његов углед као светитеља чудотворца утврдио се када су постојала сведочанства о исцељивању слепих и болесних. Током извлачења остатака, његови остаци су пронађени нетакнути и чак се наводи да су испуштали мирис. Пренета је у саборну цркву манастира.

Његови остаци су пренети 1669. године нове ере када су Османлије заузеле Кхандаку, на Закинтосу, тачније у манастир Свети Јован од Мантинеиоса у Ксеровунији. Од 1915. године нове ере његова реликвија се налази у храму Пантократора Гајтанија на Закинтосу^[5].

1. ^ „Joseph Samakos, „der Geheiligte” - Ökumenisches Heiligenlexikon”. www.heiligenlexikon.de (на језику: немачки). Приступљено 2024-07-17. 
2. ^ Ξηρουχάκης, Παναγιώτης. Τοπικές αγορές εργασίας και μετανάστες (Теза). National Documentation Centre (EKT). 
3. ^ „Ορθόδοξος Συναξαριστής :: Όσιος Ιωσήφ ο ηγιασμένος ο Σαμάκος”. www.saint.gr. Приступљено 2024-07-17. 
4. ^ „Свети преподобни Јосиф Освећени”. Prijateljboziji.com (на језику: српски). Приступљено 2024-07-17. 
5. ^ Σουλακάκης, Δημήτριος. Πρόσληψη και αξιοποίηση της ελληνικής αρχαιότητας στο πεδίο της εκπαίδευσης και του πολιτισμού από το Καθεστώς της 4ης Αυγούστου (Теза). National Documentation Centre (EKT).