Јошаничка Бања
Јошаничка Бања је градско насеље у Србији у општини Рашка у Рашком управном округу. Према попису из 2022. било је 914 становника. Налази се на обронцима Копаоника (24 km), у долини реке Јошанице и њене притоке Самоковке. Лежи на надморској висини од 550 m и има карактеристике климатског лечилишта. Јошаничка Бања и њена околина су богате зеленилом и шумама у којима доминира бањски борјак (црни бор на површини од око 29 ha) који представља део посебне природне вредности, нарочито за здравствене и рекреативне потребе. Бањски комплекс је површине 1,2 ha са функцијом пасивне рекреације. Постоје уређене стазе за пешачење за потребе рекреације становништва и гостију Јошаничке Бање. Јошаничка Бања је, саобраћајно, добро повезана с обзиром да се налази на регионалном путу Рашка—Биљановац—Јошаничка Бања—Копаоник—Брус и на путу Јошаничка Бања—Александровац, а на 10 km од Бање пролази железничка пруга Краљево—Косовска Митровица. Удаљена је од Београда 245 km и од Краљева 74 km. До Бање се стиже ауто-путем Београд—Ниш са одвајањем према Краљеву и магистралним путем Београд—Краљево. Историјски развојОд 1976. године у Јошаничкој Бањи су почела хидрогеолошка истраживања термалних вода да би се утврдила локација извора, температура, лековита и друга својства. Године 1978. обновљена су истраживања, и на дубини од 230 m откривени су нови извори капацитета до 2 l у секунди температуре до 48 °C, истог састава као и остали извори. Вода Бање била је позната и њеним историјским становницима. Наиме, воду ове Бање користили су и Римљани, а пре њих вероватно и остали становници овог подручја. Прво стручно испитивање лековитости вода Јошаничке Бање нама је познато тек 1834. године. Вода је испитивана на Бечком медицинском универзитету а на захтев кнеза Милоша па је том приликом вода Јошаничке Бање изједначена са водама Рибарске и Брестовачке Бање. Наредне 1835. године воду је испитао и барон Хердер, краљевско-саксонски управитељ рудокопа, и исто наставио поново 1846. године. Тих година у Јошаничкој Бањи су се лечили чланови породице кнеза Милоша. У свом обиласку терена, Јосиф Панчић је посветио нешто више пажње Јошаничкој Бањи и о њој рекао следеће: „Да је најтоплија у Јевропи и нема себи друге до оне у Бруси и Малој Азији и још да се по медичкој редњи може мерити с водом у Гострону, само што је ова много топлија.” Сем Хердара лековитост воде су још испитивали и лекар Куниберт, Шлезингер и Шанс 1882. године, сви из Беча. Лековитост воде су испитивали и српски лекари, др Лека и Шчербаков. Извори Јошаничке Бање налазе се на вулканском подручју и произишли као резултат тектонских промена у периоду од краја олигоцена до почетка делувија. Има их 13, од којих су пуноводни њих 4. Они дају 30л у секунди. Избијају из пукотина стена серпетина и трахита. На левој обали реке Јошанице испод једне стране која гравитира ка обали, налази се главни извор који даје 7 l воде у секунди температуре 78,5 °C и он је једини радиоактиван и има 11 МЈ. У Лушком потоку налази се извор хладне воде од 14 °C који је јачине око 0,08 l у секунди и има укус гвожда. За коришћење термалне воде у Јошаничкој Бањи 1935. године сазидано је купатило које се и данас употребљава (Ново купатило у Јошаничкој Бањи). Поред овог купатила је и старо турско купатило из 17. века. За бању је 1938. речено да је „необично јефина и необично лековита”, врућа вода је коришћена и за шурење прасади.[1] После Другог светског рата Јошаничка Бања добија све услове за развој и наставља се њено коришћење у лечилишне сврхе али још увек није развијена као право бањско лечилиште високе категорије. Овде је некада било 37 воденица, али је у функцији остала само једна.[2] Природни лековити факториЈошаничка Бања се убраја међу балнеолошка насеља са најтоплијом водом у Европи, што јој уз поднебље, близину прелепих предела Копаоника и Голије као и добру саобраћајну инфраструктуру, омогућује да буде значајна туристичка дестинација на овом крају. Јошаничка Бања има 5 извора минералних вода, који се убрајају меду најтоплије у нашој земљи. Главни извор даје 7 литара воде у секунди и температуре је 78 °C. Остали извори су укупног капацитета 30 литара у секунди. Воде Јошаничке Бање припадају групи хипертерми, садрже натријум, калијум, калцијум, хидрокарбонате, сулфате и флуор. Користе се у лековите сврхе пијењем и у комбинацији са хидро-кинези терапијом и медикаментима. Могле би се веома успешно користити у балнеолошком третману код запаљењског, дегенеративног и екстраартикуларног реуматизма, неких врста стерилитета код жена, кожних обољења и код свих секундарних обољења насталих после повреда и после оперативних стања. Купање се спроводи у купатилу са 12 када и једним мањим базеном, а лечење у здравственој станици. С обзиром на високу температуру и повољну минерализацију може се користити за грејање просторија и разноврсних производних хала у производњи цвећа, воћа и поврћа. Јошаничка Бања има дугу традицију у лечењу реуматских обољења, а први подаци о организованом коришћењу бање датирају из 1922. године када је постојало купатило које се користило још у турском периоду. То купатило се и данас користи и назива се Турско купатило. После тога изграђено је 1935. године ново купатило са 10 када и једним мањим базеном које је још у употреби. Медицинске индикацијеВода из Јошаничке Бање је повољна нарочито за лечење следећих обољења:
Поред коришћења воде у лековите сврхе, она се може користити за потребе спорта и рекреације, као и општег и здравственог туризма. Познати Бањци
ДемографијаУ насељу Јошаничка Бања живи 929 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,2 код мушкараца и 42,8 код жена). У насељу има 360 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,20. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Галерија
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia