Спортистима Југославије је ово били једанаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1968. у Мексику била заступљена са 69 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, гимнастика, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, стрељаштво).
За олимпијски турнир се пријавила укупно 16 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по први пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација Совјетског Савеза а на треће место се пласирала репрезентација Мађарске.
Репрезентације су у првом кругу биле подељене у две групе по осам тимова. Играле су свака са сваком по једну утакмицу. Крајњу позицију на крају ове фазе је одлучивао количник бодова. По две екипе из сваке групе су се квалификовале за полуфинални круг а одатле су победници ишли у финале. Репрезентација Југославије је победила обе утакмице и по први пут у својој историји освојила златну олимпијску медаљу. Југославија је на овом турниру одиграла девет утакмица, седам утакмица је победила, једну утакмицу изгубила и једну утакмицу одиграла нерешено, са позитивном гол-разликом +51 (86:35).
У гимнастичким такмичењима, у дисциплини коњ са хватаљкама, је учествовало укупно 114 гимнастичара из 27 држава. Југославију је представљало шест такмичара. Свака гимнастичар се такмичио у две категорије: обавезног и слободног дела. Средња вредност од оцена које су даване од стране четири судија за две групе вежби је била сабрана и добијени скор је одређивао оцену за пласман (овај резултат је такође био коришћен у израчунавању оба такмичења за појединачне и тимске резултате).
Шест првопласираних из предтакмичења су ишли у финале и са собом су носили половину своје прелиминарне оцене која се додавала на резултат из финала и тиме се добијао коначни резултат сваког гимнастичара и одређивао крајњи пласман.
Формат: Бодовање се вршило сабирањем негативних поена, са сваким негативним бодом укупни бодовни салдо се смањивао. Акумулација од 6 негативних бодова је аутоматски елиминисала рвача.
На рвачком такмичењу у грчко-римском стилу је учествовало укупно 5 југословенских рвача. У категорији до 70 кг такмичило се 26 такмичара из 26 земаља, Југословенски представник Стеван Хорват је освојио сребрну медаљу. У категорији до 87 кг такмичило се 19 такмичара из 19 земаља, Југословенски представник Бранислав Симић је освојио бронзану медаљу. У категорији до 52 кг учествовало је 24 такмичара из 24 земаља, Југословенски представник Бошко Маринко[14] је био елиминисан у трећем кругу квалификација. У категорији до 57 кг Карло Човић[15] је у конкуренцији од 24 такмичара из 24 земаља је био елиминисан у трећем кругу квалификација а Сретен Дамјановић[16] је у категорији до 63 кг у конкуренцији од 23 такмичара из 23 земаља је био елиминисан у четвртом кругу квалификација. Милан Ненадић се такмичио у категорији до 78 кг где је учествовало 22 такмичара из 22 земље био елиминисан у трећем кругу квалификација.
Формат: Бодовање се вршило сабирањем негативних поена, са сваким негативним бодом укупни бодовни салдо се смањивао. Акумулација од 6 негативних бодова је аутоматски елиминисала рвача. Када се са системом елиминације стигло до три или мање такмичара они су се квалификовали за финални круг са тим што су преносли своје резултате, бодове, из претходне рунде.
На рвачком такмичењу у слободном стилу је учествовало укупно 2 југословенских рвача. У категорији до 52 кг такмичило се 23 такмичара из 23 земаља, Југословенски представник Борис Димовски[18] је био елиминисан у трећем кругу квалификација. У категорији до 57 кг такмичио се 21 такмичар из 21 земље, Југословенски представник Симеон Шутев[19] је био елиминисан у другом кругу квалификација.
На кошаркашком олимпијском турниру је учествовало 16 репрезентација. Кошарка је до ове олимпијаде постала више интернационални спорт и доминација кошаркаша из Сједињених Држава је почела да се доводи у питање. Највећи супарници и претенденти за златну олимпијску медаљу су поред репрезентације САД постале и репрезентација Совјетског Савеза и Југославије. На Светском шампионату одржаним 1967. године репрезентација САД је освојила тек четврто место док су Совјети и Југословени освојили прво и друго мести, исто као и на Европском првенству 1965. године.
Сједињене Државе су у Мексико послале своје будуће професионалце предвођене Спенсером Хејвудом и Џо-Џо Вајтом. У прелиминарној рунди репрезентација САД је једва успела да победи репрезентацију Порторика са пет разлике а у финалу се срела са Југославијом која се равноправно држала читаво прво полувреме, које је завршено вођством репрезентације САД са 32:29, али су САД ипак на крају победом од 65:50 успеле да освоје златну медаљу.
Југославија је на овом турниру одиграла девет утакмица са скором од седам победа и две изгубљене утакмице, обе од репрезентације САДа. Југославија је имала две узбудљиве утакмице. Прву против Италије која је завршена нерешеним резултатом 65:65 и тек после продужетака у коме су Италијани постигли само 5 кошева а Југословени 15, сломљен је отпор Италијана и резултат на семафору је показивао 80:69. Друга утакмица за спомињање је била полуфинална утакмица против репрезентације СССРа која се завршила тесном победом Југославије од 63:62.
На овој олимпијади Југославија је имала пет представника о освојена је једна олимпијска медаља, бронзана, од стране Звонка Вујина[22]. Вујин је учествовао у категорији до 60кг и у конкуренцији од 37 такмичара поделио је треће место са румунским боксером Котовим[23]. У категорији до +81 кг такмичило се 14 такмичара из 14 земаља, Југословенски представник Петар Милош је испао у првом колу. У категорији до 57 кг учествовало је 28 такмичара из 28 земаља, Југословенски представник Јован Пајковић[24] је био дискфалификован. У категорији до 63,5 кг Љубинко Веселиновић[25] је у конкуренцији од 35 такмичара из 35 земаља елиминисан у трећем колу, а тада као деветнаестогодишњак, Мате Парлов[26] је у категорији до 75 кг у конкуренцији од 22 такмичара из 22 земаља, изборио пласман од 5 до 8 места.