Јунска депортација
Јунска депортација (рус. Июньская депортация, литв. Birželio trėmimai, лет. Jūnija deportācijas, ест. Juuniküüditamine) била је серија депортација које су организовале власти Совјетског Савеза у периоду од 22. маја до 20. јуна 1941. године из западних пограничних територија, као резултат совјетске инвазије на Пољску у септембру 1939. године и совјетске анексије балтичких земаља.[1] Укупан број депортованих и ухапшених према међународном друштву за заштиту људских права „Меморијал” је од 200 до 300 хиљада људи.[2] Многи депортовани су касније нестали.[3][4][5] Депортације су утицале на стоновништво Естоније (10.000 људи), Летоније (15.500 људи), Литваније, Бјелорусије, Украјине и Молдавије (29.800 људи). Исељавање је вршено у оквиру кампање совјетских власти, званично познате као „чишћење” од „антисовјетског, криминалног и друштвено опасног елемента” и њихових породица.[6] Према савременим историчарима из балтичких земаља, исељавање је злочин против човјечности, као „распрострањени и систематски напад усмјерен против цивилног становништва, ако је напад извршен намјерно”,[7][8] или протумачен као чин геноцида.[9] Види јошРеференце
|
||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
