Џон Пол Стивенс

Џон Пол Стивенс
Џон Пол Стивенс
	Џон Пол Стивенс
Лични подаци
Име при рођењу	Џон Пол Стивенс
Датум рођења	20. април 1920.
Место рођења	Чикаго, Илиноис ( САД)
Датум смрти	16. јул 2019. (99 год.)
Место смрти	Форт Лодердејл, САД
Универзитет	Универзитет Чикага; Северозападна универзитетска правна школа
Професија	судија
Политичка каријера
Политичка; странка	Републиканска странка
Претходник
Мандати
Претходник
Придружени судија Врховног суда САД
	19. децембар 1975 — 29. јун 2010.
Претходник	Вилијам О. Даглас
Наследник	Елена Кејган
Претходник
Судија Апелационог суда САД за седму област
	2. новембар 1970 — 19. децембар 1975.
Претходник	Елмер Џејкоб Шнакенберг
Наследник	Харлингтон Вуд
Потпис

Џон Пол Стивенс (енгл. John Paul Stevens; Чикаго, Илиноис, САД, 20. април 1920- Форт Лодердејл, 16. јул 2019) био је амерички правник и судија који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Стивенс је трећи судија по дужини мандата у историји Суда. Именовао га је Џералд Форд 1975, како би заменио Вилијама О. Дагласа, судију са најдужим мандатом у историји Суда. Именовање Стивенса је потврђено у Сенату гласовима 98 сенатора, нико није гласао против. Суд је, за време Стивенсовог мандата, променио три председника (Ворен Е. Бергер, Вилијам Ренквист и Џон Робертс).

Стивенс је, како се широко сматра, припадао либералном крилу Суда.^[1] Стивенсов либерализам није био толико видљив у почетку његовог мандата. У том периоду је гласао за поновно увођење смртне казне у САД, а противио се програмима запошљавања заснованим на афирмативној акцији. Међутим, у све конзервативнијем Ренквистовом суду, Стивенс се придружио либералним судијама по питањима као што су абортус, геј права и федерализам. Једна статистичка анализа гласања у Суду из 2003, оценила је Стивенса као најлибералнијег члана Суда.^[2]^[3]

Након његовог повлачења 2010, Барак Обама је на његово место именовао Елену Кејган.

Референце

^ Jeffrey Rosen}-, The Dissenter, The New York Times Magazine (23. септембар 2007)
^ „The Unidimensional Supreme Court, 10. јул 2003.”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2012. г. Приступљено 06. 01. 2012.
^ Lawrence Sirovich, A Pattern Analysis of the Second Rehnquist Court, -{United States National Academy of Sciences

Додатна литература

Abraham, Henry J. (1992). Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court (3rd изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506557-2.
Barnhart, Bill; Schlickman, Gene (2010). John Paul Stevens: An Independent Life. DeKalb: Northern Illinois University Press. ISBN 9780875804194.
Cushman, Clare (2001). The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies, 1789–1995 (2nd изд.). (Supreme Court Historical Society, Congressional Quarterly Books). ISBN 978-1-56802-126-3.
Frank, John P. (1995). Friedman, Leon; Israel, Fred L., ур. The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions. Chelsea House Publishers. ISBN 978-0-7910-1377-9.
Hall, Kermit L., ур. (1992). The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505835-2.
Manaster, Kenneth A. (2001). Illinois Justice: The Scandal of 1969 and the Rise of John Paul Stevens. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-50243-4.
Martin, Fenton S. (1990). The U.S. Supreme Court: A Bibliography. Washington, D.C.: Congressional Quarterly Books. ISBN 978-0-87187-554-9. Непознати параметар |coauthor= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
Stevens, John Paul (2011). Five Chiefs. Little, Brown and Company. ISBN 978-0-316-19980-3.
Urofsky, Melvin I. (1994). The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary. New York: Garland Publishing. ISBN 978-0-8153-1176-8.