Џулија Бел

Џулија Бел
Лични подаци
Датум рођења(1879-01-28)28. јануар 1879.
Место рођењаШервуд, Нотингамшир, Уједињено Краљевство
Датум смрти26. април 1979.(1979-04-26) (100 год.)
Место смртиВестминстер, Уједињено Краљевство
ПребивалиштеУједињено Краљевство
НационалностБританци
Научни рад
ПољеГенетика
Познат поМартин-Бел синдрому код деце

Џулија Бел (енгл. Julia Bell, 28. јануар 187926. април 1979) била је енглеска математичарка, лекар и истраживач у области хумане генетике.[1] Открила је узрок једне врсте менталне заосталости код деце која је по Џејмсу Мартину (1893–1984) и њој названа Мартин-Бел синдром.[2]

Епоними

Локација мутације у FMRP1 гену, одговорне за настанак Мартин-Бел синдрома

Мартин-Бел синдром — наслеђени је облик менталне заосталости услед мутације у FMRP1 гену (крхком (фрагилном) Х-протеину 1 — енгл. Fragile X Mental Retardation Protein 1), која је праћена макроорхидизмом, прогнатизмом, хипотонијом и аутизмом, са карактеристичним, измењеним изгледом лица.[3] Овај синдром јавља се код; 1 на 4.000 мушкараца и 1 на 8.000 жене.[4]

Синдром носи назив по Џорџу Мартину и Џулији Бел, који су га 1934. први описали. Касније је преименован у; синдром крхког (фрагилног) Х-хромозома (FXS), који се у 21. веку све више под тим називом изучава.

Главни разлог зашто се поље неуронауке све више окреће изучавању Мартин-Бел синдрома, односно FXS, је тај што он може да буде „модел за проучавање аутизма“, бар код једне групе јер су истраживачи установили да крхки (фрагилни) Х-ген утиче тако што „оставља отиске прстију” на половину од многобројних гена у аутизму.

Живот и дело

Дипломирала је математику на колеџу Тринити у Даблину.[5] Шест година по дипломирању бавила се истраживањем соларне паралаксе у Кембричкој опсерваторији.[6] Рад је наставила на Универзитетском колеџу у Кембриџу, као асистент на одсеку статистике. На наговор ментора, математичара Карла Пирсона (1857-1936), једног од оснивача модерне статистике, Џулија Бел је 1914. уписала студиј медицине на Лондонској медицинској школи за жене (Royal Free Hospital) и болници Сент Мери. Дипломирала је 1920, а за члана Краљевског колеџа лекара изабрана је 1938.[7]

Радећи као стални члан Медицинског истраживачког концила у Голтоновој лабораторији Универзитетског колеџа, започела је пионирски рад на документовању наследних болести. Са Џоном Бердоном Сандерсон Халдејном (1892—1964) написала је чланак о повезаности гена за далтонизмом са хемофилијом.[8]

Умрла је у 100. години, целог живота бавећи се хуманом генетиком. У 80. години живота написала је чланак Рубеола у трудноћи. Пензионисана је на лични захтев у 86. години живота.

Поред Мартин-Бел синдрома, њено име је повезано и са пет различитих облика брахиодактилитиса.

Библиографија

Референце

  1. ^ Greta Jones, ‘Bell, Julia (1879–1979)’, Oxford Dictionary of National Biography. Oxford University Press. 2004. . Sept 2004; online edn, Jan 2008 accessed 10 May 2008
  2. ^ Martin, Bell (1943). „A pedigree of mental defect showing sex-linkage”. Journal of Neurology, Neurosurgery, and Psychiatry. 6 (3–4): 154—157. PMC 1090429Слободан приступ. PMID 21611430. doi:10.1136/jnnp.6.3-4.154. 
  3. ^ Martin, J. P.; Bell, J. (1943-07-01). „A Pedigree of Mental Defect Showing Sex-Linkage”. Journal of Neurology, Neurosurgery & Psychiatry. 6 (3–4): 154—157. ISSN 0022-3050. PMC 1090429Слободан приступ. PMID 21611430. doi:10.1136/jnnp.6.3-4.154. 
  4. ^ Van Esch, H. (2006). „The Fragile X premutation: new insights and clinical consequences”. European Journal of Medical Genetics. 49 (1): 1—8. PMID 16473304. doi:10.1016/j.ejmg.2005.11.001. 
  5. ^ Rossiter, Margaret; Ogilvie, Marilyn; Harvey, Joy (2003-12-16). The Biographical Dictionary of Women in Science. New York: Routledge. ISBN 978-0-203-80145-1. doi:10.4324/9780203801451. 
  6. ^ Stratton, F.J.M. The History of the Cambridge Observatories. . Annals of the Solar Physics Observatory, Cambridge Vol. I (1949)
  7. ^ Elizabeth B Robson, Sir Gordon Wolstenholme. „Julia Bell. Biography”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 07. 10. 2015. 
  8. ^ Harper, P. S. (2005). „Julia Bell and the Treasury of Human Inheritance”. Human Genetics. 116 (5): 422—432. PMID 15735957. doi:10.1007/s00439-005-1264-5. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya