Аденовирусно запаљење вежњаче је вирусна болест коју изазивају аденовируси типа 8, 5, 9, 11, 19. Лечење се заснива на примени одређених лекова и спровођење специфичних поступака лечења.[1]
Епидемиологија
Аденовирусно запаљење вежњаче је веома заразно - понекад се могу развити епидемије заражених у већим групама или у појединим областима.[2]
Болест се јавља подједнако код мушкараца и жена, и не показује старосну и расну склоност.
Период инкубације болести је приближно 10 дана.
Етиопатогенеза
Вирусно запаљење вежњачеЈедан од симптома ковида 19 је и вирусно запаљење вежњачеОсећај свраба и сузење очију настаје као последица иритације вежњаче
Аденовируси су вируси слични онима који изазивају кашаљ и прехладу Врло су заразни јер се брзо размножавају и брзо се шире на друге људе у човековом окружењу. У већини случајева преносе се капљицама у ваздуху, најчешче након блиског контакта са особама у акутној фази болести.[3]
Кад једном у људско тело уђу аденовируси, они временом почињу да се умножавају и изазивају инфламаторни процес, истовремено у пределу:
Овај облик запаљења вежњаче јављаја се само у облику акутних коњунктивита, и најчешће је удружен са кератитом, али манифестације се могу видети и на капцима, а може се дефмисати и као:
специфична форма кератокоњунктивита која се може и спонтано излечити или,
нелечена форма која прелази у хронично обољење пролазећи кроз различите стадијуме карактеристичне за ово обољење.[4]
Болест може бити удружена и са другим вирусима као што су: миксовируси, парамиксовируси, пикновируси, молускум контагиозум и верука вулгарис вируси.
Клиничка слика
Клиничка слика болести се карактерише:
отоком капака око трепавица,
едемом вежњаче,
великим фоликулом у палпебралној вежњачи,
црвенило очног капка
осећајајем страног тела или песка у оку током трептања,
воденасти исцедак
увећање лимфних жлезда на врату и/или око уха
симптоми налик грипу
незнатна осетљивост на светло (фотофобија)
Касније се могу придружити и знаци нумуларног запаљења рожњаче (лоптасти инфилтрати субепителијаално).
Општи клинички ток болести, узимајући у обзир правовремено лечење, траје око 3-4 недеље.
Диференцијална дијагноза
Диференцијално дијагностички треба имати у виду следеће болести:[5]
Херпес симплекс вирусом изазвано обољење ока
Хламидијама изазвано обољење ока
Бактеријско запаљење вежњаче
Токсично запаљење вежњаче
Алергијско запаљење вежњаче
Атопијски облик запаљење вежњаче
Блефароконјуунктивитис
Страно тело.
Терапија
Лечење почиње испирањем ока раствором повидон јодида на сваки сат,[6] уз примену антивирусних капи за очи и оралних антивирусних лекова. Иако ови лекови могу бити ефикасни, нису у могућности да потпуно уклона вирус, што ствара потенцијалне услове да се вирусно запаљење може поновити.[7]
Лечење се може комбиновати и са антибиотиком и кортизоном,[8] у облику капи, масти, таблета или убризгавањем у око. Према потреби користе се и мидријатици.[9]
Уколико ожиљци настали након запаљења узрокује трајно оштећење које значајно нарушава вид, или ако болест не реагује на лекове, може се применити трансплантација рожњаче
Опште мере
Код пацијената са јаком фотофобијом неопходно је ношење тамних наочара.
Ако је око јако лепљиво, повремено се може обрисати стерилном ватом намоченом у охлађену прокувану воду онолико често колико је то потребно.
Како су вирус јако заразан и све што дође у контакт са пацијентовим сузама је јако инфективно. У том смислу пацијент мора користити свој пешкир, постељину и јастучницу, које треба мењати што је чешће могуће
Не треба дирати лице рукама и не треба прати руке често.
Када се користите маст и капи за очи не сме се дозволити да млазница додирује очи или трепавице.
Деца не би требало да иду у школу најмање једну недељу или све док је око црвено или упаљено.[10]
Референце
^Syed NA, Hyndiuk RA: Infectious conjunctivitis. Infect Dis Clin North Am 1992; 6 (4): 789–805.
^Ishiko H, Shimada Y, Konno T, Hayashi A, Ohguchi T, Tagawa Y, et al. Novel human adenovirus causing nosocomial epidemic keratoconjunctivitis. J Clin Microbiol. 2008 Jun. 46 (6): 2002–8
^Chapter 7. Infectious Diseases of the External Eye: Clinical Aspects. In: Sutphin Jr. JE, Chodosh J, Dana MR, Fowler WC, Reidy JJ, Weiss JS, Turgeon PW, External Disease and Cornea. Section 8., 2004-2005 Basic and Clinical Science Course. San Francisco : American Academy of Ophthalmology; 2004; p. 130-4.
^Azari AA, Barney NP. Conjunctivitis: a systematic review of diagnosis and treatment. JAMA. 2013 Oct 23. 310 (16):1721-9.
^Monnerat N, Bossart W, Thiel MA. [Povidone-iodine for treatment of adenoviral conjunctivitis: an in vitro study]. Klin Monatsbl Augenheilkd. 2006 May. 223 (5): 349–52.
^Usher P, Keefe J, Crock C, Chan E. Appropriate prescribing for viral conjunctivitis. Aust Fam Physician. 2014 Nov. 43 (11):748-9.
^Wilkins MR, Khan S, Bunce C, et al. A randomised placebo-controlled trial of topical steroid in presumed viral conjunctivitis. Br J Ophthalmol. 2011 Sep. 95 (9): 1299–303
^Is there anything I can do to help myself? Adenoviral conjunctivitis, Information for patients, relatives and carers, Imperial College Healthcare NHS Trust.
.png)
