Аеродром Церкље об Крки

Аеродром Церкље об Крки
	; Поглед из ваздуха на аеродром и базу Церкље об Крки
Општи подаци
Изворни назив	Letališče Cerklje ob Krki
ICAO	LJCE
Тип	војни
Оператор	Словеначка војска/НАТО (1991—данас); Југословенска народна армија (1945—1991); Вермахт (1941—1945); Југословенска војска (1930—1941)
Држава	Словенија
Најближи град	Церкље об Крки
Надморска висина	24 m
Координате	45° 53′ 59″ N 15° 30′ 55″ E / 45.89972° С; 15.51528° И
Полетно-слетне стазе

Аеродром Церкље об Крки (словен. Letališče Cerklje ob Krki) једини је војни аеродром у Словенији, који се налази у селу Церкљу об Крки, 5 км од Брежица и 6 км од Кршког. Аеродром је и сједиште истоимене базе Словеначке војске која на њему данас држи хеликоптере.

Аеродром Церкље био је један од највећих војних аеродрома у некадашњој СФРЈ. На њему је била стационирана 82. ваздухопловна бригада, коју су формирале три ловачко-бомбардерске ескадриле; 237. ловачко-бомбардерска са авионима Ј-21 јастреб, 238. ловачко-бомбардерска ескадрила са авионима Ј-22 орао и 351. извидничка ескадрила с истим типовима авиона. Укупно је на аеродрому било 67 авиона, 1200 официра, подофицира, војника и цивила те дио војних специјалаца из Ниша.^[1]

Историја

Аеродром Церкље об Крки почео се градити за вријеме Краљевине Југославије тридесетих година 20. вијека, као скромни мали аеродром са травнатом пистом и дрвеним хангарима.

Током Априлског рата 1941. године Луфтвафе је уништио већ првог дана 9 од 12 авиона. Убрзо по окупацији аеродром су преузеле јединице Вермахта и прошириле га, продуживши му слетну писту и изградивши три зграде од цигле. Градња је завршена у прољеће 1942. Аеродром је углавном служио за извиђање и подршку копнених снага с више различитих јединица, одиграо је и важну улогу у Десанту на Дрвар у мају 1944.

Након Другог свјетског рата аеродром је преузела Југословенска народна армија (РВ и ПВО) и модернизирало га током Тршћанске кризе 1953. године. Након тога није битније уређиван, иако је био кључ одбране сјеверозападног ваздушног простора државе. Током догађања 1991. цјелокупно људство и авиони повучени су у Босну и Херцеговину и Србију.

Аеродром данас

Словеначкики министар одбране Карл Ерјавец је 7. децембар 2006. потписао протокол о обнови и развоју аеродрома, који укључује и изградњу објеката који ће га оспособити за прихват авиона Организације Сјеверноатлантског споразумав. Тај потез изазвао је негодовање у сусједној Хрватској, због могућих еколошких, али и због економских посљедица, јер тај пројект под именом Феникс, укључује и изградњу цивилног терминала који ће вјероватно угрозити саобраћај на Аеродрому Загреб.^[1]