Аксолотл

Аксолотл
Ambystoma mexicanum
Статус угрожености
Критично угрожен  (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Amphibia
Ред:	Urodela
Породица:	Ambystomatidae
Род:	Ambystoma
Врста:	A. mexicanum
Биномно име
Ambystoma mexicanum (Shaw, 1789)

Аксолотл (лат. Ambystoma mexicanum) је најпознатији мексички неотенични репати водоземац из фамилије тиграстих даждевњака. Ларве ове врсте не пролазе кроз метаморфозу, тако да одрасле јединке живе у води и задржавају шкрге. Аксолотл потиче из језера која се сада већим делом налазе испод града Мексика. Аксолотли се користе у биолошким истраживањима као модел-организми, због способности да регенеришу делове тела, лаког узгајања и великих ембриона. Врста се сматра критично угроженом.^[1]

Репродуктивно зрео аксолотл, у узрасту 18–24 месеци, дугачак је од 15 до 45 cm, најчешће око 23 cm. Аксолотли поседују карактеристике ларви даждевњака попут спољашњих шкрга и репног пераја које иде од главе. Главе су им широке, а очи немају капке. Удови су им слабо развијени и имају дуге прсте.

Боја тела је код аксолотла под плејотропним утицајем четири гена, који поседују по два алела у доминантно-рецесивном односу^[2]:

1. D/d — „тамни“ ген, где присуство алела d карактерише мутанте у развићу, код којих се ћелије са пигментима (меланофоре, иридофоре и ксантофоре) не рашире по целом телу;
2. M/m — „меланични“ ген, где присуство алела m онемогућава синтезу иридофора;
3. A/a — „албино“ ген, где присуство алела a онемогућава синтезу меланина;
4. AX/ax — „аксантични“ ген, где присуство алела ax означава непостојање ксантофора ни иридофора.

Заједничко деловање ових гена одређује прераспоређивање ћелија са пигментима по телу, као и тип ћелија са пигментима које су присутне у телу. Укупан број различитих фенотипских варијанти, односно различитих обојености тела, је 15. Овде су описане најкарактеристичније, са генетичком основом обојености.

Најуобичајенија варијанта боје („wild type“) је маслинасто-тамнобраон, чији је генотип (D/_ M/_ A/_ AX/_). Црна боја (меланизам) јавља се код јединки са комбинацијом алела m/m (генотип D/_ m/m A/_ AX/_). Мало светлије, али и даље врло тамне, јединке су оне са комбинацијом ax/ax (генотип D/_ M/_ A/_ ax/ax). Леуцистичне, тј. светло обојене (беле или бледо ружичасте) са пигментисаним (тамним) очима, су оне јединке код којих постоји комбинација алела d/d (генотип d/d M/_ A/_ AX/_).

Комбинација рецесивних албино алела, a/a, доводи до четири варијанте боје (4 варијанте албинизма), у зависности од других алела:

• D/_ M/_ a/a AX/_ доводи до најједноставнијег албинизма, када су јединке жуто-златне боје;
• уколико је присутна и комбинација d/d, албино јединка је потпуно бела, са сјајним иридофорама јасно видљивим у шкргама;
• уз m/m албино јединка је беле боје, са прелазом у златно-жуту на леђима;
• са ax/ax албино јединка је потпуно бела, са старењем добија жуту боју услед депоновања рибофлавина.

• Axolotl.org (језик: енглески)