Акустичко-ритмичко васпитање

Акустичко-ритмичко васпитање је облик педагошког рада који се примењује у образовним установама а заснива се на физиолошким и психолошким реакцијама организма на музику и вибрационе надражаје. Њиме се изграђује музичка осетљивост и реаговање субјекта на заокружене музичке целине или на поједине изражајне елементе у музици: тонове и њихова физичка својства, као и на вибрације различитог интензитета.^[1] Коришћење музике, уз примену и других реедукативних и стимулативних вежби, у овој области педагошког рада са ученицима који имају извесне развојне проблеме, било у учењу или понашању, има и елементе музикотерапије. Овај специфичних облика васпитања временом доприноси да ученици са мање напора и тешкоћа усвајају и друге васпитно-образовне садржаје на часовима редовне наставе.

Утицај музика на ритмичке покрете и психу

Музика и покрет као интегрални део музичке едукације јавља се код деце у најранијем узрасту. Рано, у животу, деца реагују разноврсним сензацијама тела и мимичким и гласовним покретима, одговорјући тако на музику коју чују. То не треба да нас изненађује, јер створена музичка основе, настају у раном детињсту, како би касније омогућиле деци да се „синхронизују” са музиком коју слушају или изводе.

Изгледа да је музика у нашим животима присутан веома рано, јер се то уочава код деце још док су новорођенчад.^[2] Наиме, према истраживањима бебе показују реакције на музику и ритам померајући своје тело и удове, често на „квазипериодичан” начин,^[3] од првих дана живота, што је доказано у лабораторијским условима. Осим у истраживачким лабораторијама, наставници и родитељи најчешће су сведоци музичког богатства деце и њихових спонтаних покрета на њу, укључујући и „ненамерне" покушаје да се синхронизују са музичком и њеним ритмом од врло раног детињства.

Музика и покрети тела

Музика и покрет су нераскидиво повезани.^[4] Људска бића синхронизују своје кретање тела уз музику у процесу који се често описује као координисани ритмички покрет,^[5] или ритмичко узбуђење.^[6] Уопштено говорећи, уживање у музици и њеном ритму је

Процес у коме се ритмови приказују као два или више феномена који постају синхронизовани, са једним од ритмова који су често моћнији или доминантнији или хватање другог ритма^[7]

Ритмички утицај музике односи се на координацију временски структурираних догађаја кроз њихову интеракцију,^[8] која се нпр. дешава, када особа пева и плеше док слуша омиљену песму или када две или више особа свирају камерну музике или певају заједно у хору. У сваком случају, музика и тело су координисани, усклађени и синхронизовани са уобичајеним ритмичким пулсом.^[5]

Музика и психа

Још од давнина познат је утицај музике (ритма, мелодије, хармоније) на тело и психу човека. Неурофизиолошка истраживања, спроведена последњих деценија дају бројна тумачења о њеном утицају на централни и периферни нервни систем, односно да се музикотерапијом може успешно деловати на висцералне функције, стимулацију рецептивних и изражајних могућности пацијента (покрет, плес, говор, графика).^[9]

Циљеви акустичко-ритмичког васпитање

Акустичко-ритмичко васпитање иако је пре свега је усмерено на личност у целини, оно посебно утиче на:

Стварање нове индивидуалне и социјалне динамике путем активирања ритмичког потенцијала
Психомоторно активирања (сензорике, неуромускулатурних функција, естетике покрета, симболизације и говора), а
Емоционалног активирања и овладавања неуротски условљеним комуникативно-социјалним поремећаја.
Хармонизације психомоторних активности.
Успостављање или поновно успостављања интерперсоналних односа и активирања личности до нивоа катарзе и интенционалног самоостварења.^[1]

Елементи музикотерапије у акустичко-ритмичком васпитању

У акустичко-ритмичко васпитању могу се примењивати следећи облици музикотерапије:^[10]

ритмизација,
певање,
рекреацијско и функционално лечење,
сценско-музичка терапија и
музичка психодрама.

Ови облици музикотерапије могу се примењивати појединачно или групно, самостално или у вези с другим рехабилитацијским облицима (кинезитерапијом, терапијом говорних и слушних поремећаја, психомоторном реедукацијом, облицима терапије понашања), ради уклањања или ублажавања појединих функционалних тешкоћа и мењања става особа.^[11].

Референце

^ ^а ^б М. Мишков: Музика у симулацији и терапији развојних сметњи, Норма, XV, 2/2010. p. 244
^ Winkler, I., Háden, G. P., Ladinig, O., Sziller, I., & Honing, H. (2009). Newborn infants detect the beat in music. Proceedings of the National Academy of Sciences, 106, 2468–2471.
^ Zentner, M., & Eerola, T. (2010). Rhythmic engagement with music in infancy. Proceedings of the National Academy of Sciences, 107, 5568–5573.
^ Phillips-Silver, J (2009). „On the meaning of movement in music, development and brain”. Contemporary Music Review. 28. (3), 293–314.
^ ^а ^б Phillips-Silver, J., Aktipis, C. A., & Bryant, G. A. (2010). The ecology of entrainment: Foundations of coordinated rhythmic movement. Music Perception, 28, 3–14
^ Merker, B. H., Madison, G. S., & Eckerdal, P. (2009). On the role and origin of isochrony in human rhythmic entrainment. Cortex, 45, 4–17.
^ Clayton, M., Sager, R., & Will, U. (2004). In time with the music: The concept of entrainment and its significance for ethnomusicology. ESEM Counterpoint, 1, 1–84. р. 10.
^ Clayton, M., Sager, R., & Will, U. (2004). In time with the music: The concept of entrainment and its significance for ethnomusicology. ESEM Counterpoint, 1, 1–84.
^ Burić Sarapa K, Katušić A (2012). „Primjena muzikoterapije kod djece s poremećajem iz autističnog spektra.”. Hrvatska revija za rehabilitacijska istraživanja. 48: 124—32. .
^ Јурић–Шимунчић (1982): Деца с тешкоћама у учењу и владању, Загреб: Школска књига.
^ Педагошка енциклопедија 2, 76, М. ПР.

Литература

Turino, T (2006). Music as social life. . Urbana-Champaign: University of Illinois Press.
Wiltermuth, S. S., & Heath, C. (2009). Synchrony and cooperation. Psychological Science, 20, 1–5.
Gerry, D., Faux, A., & Trainor, L. J. (2010). Effects of Kindermusik training on infants’ rhythmic enculturation. Developmental Science, 13, 545–551.
Hannon, E. E., & Trehub, S. E. (2005). Metrical categories in infancy and adulthood. Psychological Science, 16, 48–55.
Provasi, J., & Bobin-Bègue, A. (2003). Spontaneous motor tempo and rhythmical synchronisa-tion in 2½- and 4-year-old children. International Journal of Behavioral Development, 27, 220–231.