Алберт Шестерњов

Алберт Шестерњов
Алберт Шестерњов
Лични подаци
Надимак	Иван Грозни
Датум рођења	20. јун 1941.
Место рођења	Москва, Совјетски Савез
Датум смрти	5. новембар 1994. (53 год.)
Место смрти	Москва, Русија
Позиција	одбрана
Сениорска каријера
Године	Клуб
1959–1972	ЦСКА Москва
Репрезентативна каријера
1961–1971	СССР
Тренерска каријера
1973–1974; 1981–1982; 1982–1983	ЦСКА Москва (асистент); ЦСКА Москва (асистент); ЦСКА Москва
Награде
Фудбал
Европско првенство

Алберт Алексејевич Шестерњов (рус. Альбе́рт Алексе́евич Шестернёв; Москва, 20. јун 1941 — Москва, 5. новембар 1994) био је руски и совјетски фудбалер, играо је на позицији одбрамбеног играча.

Биографија

Рођен је 20. јуна 1941. године у Москви. Као дете бавио се атлетиком, био је првак престонице у млађим категоријама.^[1]

Фудбалску каријеру је започео у тиму Московске-Јарославске железнице (први тренер му је био М. М. Рожнов), затим је прешао у млађе категорије ЦСКА из Москве. Прво је играо на позицији голмана, а затим је прекомандован на место централног бека.

За први тим ЦСКА је дебитовао са 17 година, капитен је постао са 21. На првенствима СССР-а одиграо је 278 мечева и постигао 1 гол. За то време је 1970. године освојио титулу шампиона СССР-а. Међу фудбалерима ЦСКА држи рекорд по броју одиграних утакмица за репрезентацију СССР-а (90). Каријеру је завршио 1972. године због повреде колена.

Године 1961. дебитовао је на званичним утакмицама за репрезентацију Совјетског Савеза.

Био је учесник Светског првенства 1962. у Чилеу, Европског првенства 1964. у Шпанији, где је са тимом освојио сребро, Светског првенства 1966. у Енглеској, Европског првенства 1968. у Италији и Светског првенства 1970. у Мексику. На последњем турниру водио је тим као капитен.

Током каријере у националном тиму, која је трајала 10 година, одиграо је 90 утакмица за национални тим.^[2]

Постао је други играч у историји из СССР-а, после Лава Јашина, који је играо за тим света, учествујући у мечу против Бразила 1968. године.^[3] Играо је за олимпијски тим СССР-а.

Након што је завршио играчку каријеру, постао је фудбалски тренер, водио је московски ЦСКА прво као асистент а касније и као први тренер.

Био је ожењен совјетском клизачицом Татјаном Жук. Овај брак је трајао до 1973. године. Поново се оженио 1974. године. Због депресије и прекомерне употребе алкохола, преминуо је 1994. године од последица цирозе јетре, у 53. години.^[4]