Александар Јанковић (дипломата)
Александар Јанковић (Београд, 1972) је српски дипломата и економиста. Тренутни је амбасадор Србије у Алжиру. Дипломирао је и завршио мастер студије на Економском факултету у Београду. Пре него што је постао дипломата радио је у области привреде. Ожењен је и има двоје деце. Говори енглески и француски језик. Научно-истраживачки радАутор је књиге „Кипар - историјат уједињења” заједно са Живорадом Симићем која је објављена у Свету књиге у Београду 2015. године. Самостално је објавио књигу „Привредни развој Кине - повезивање на кинески начин” у издању београдског Центра за истраживање повезивања Пута свиле 2017. године. Учествовао је на семинару о решавању конфликта и устројству Европске уније у Стокхолму у новембру 2000. године. Семинар је организовало Министарство спољних послова Краљевине Шведске. Од 1998. до 1999. је био на Дипломатској академији Министарства иностраних послова Савезне Републике Југославије. Дипломатска каријераУ јулу 1998. улази у дипломатске воде прво као приправник, а потом и као аташе у министарству. На овим положајима остаје до марта 2001. године. Тада је именован за аташеа у југословенској амбасади у Лондону. Касније је постао и трећи секретар за политичке и економске послове Амбасаде у Лондону СРЈ. У Лондону је службовао до јуна 2003. када је прешао на Кипар где је био други секретар за политичке и економске послове Амбасаде у Никозији СЦГ. У јуну 2005. се враћа у Београд, у министарству је био први секретар и координатор за билатералну сарадњу Министарства. У фебруару 2006. је учествовао на семинару о институцијама Европске уније који је организовало Министарство спољних послова Краљевине Белгије у Бриселу, потом је у августу 2006. именован за саветника за политичке послове, штампу, информисање и културу српског амбасадора у Пекингу. Током боравка у Кини је од 2006. до 2012. учествовао на неколико семинара и конференција везаних за унутрашњи развој и спољну политику НР Кине. Семинари су одржани у неким од најзначајних кинеских градова: Пекингу, Шангају, Ћићихару, Вусију, Суџоуу и Тајџоуу. У септембру 2012. се поново враћа у министарство и нардене три године је био заменик начелника Одељења за Азију, Аустралију и Пацифик, а од 2015. до 2017. је био начелник поменутог одељења у рангу министар-саветник. У априлу 2017. је постављен за амбасадора у Алжиру. Поред Алжира, он је и нерезиденцијални амбасадор наше земље у Гвинеји Бисао. Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia