Александар Закатов
Александар Николајевич Закатов (рус. Александр Николаевич Закатов, Москва, 19. јул 1972) је руски историчар, архивиста и публициста, кандидат историјских наука (ниже академско звање од доктора наука), доцент Московског државног универзитета геодезије и картографије, члан Научног савета Руске академије наука за изучавање и чување културног и природног наслеђа, члан Савеза писаца Русије и Руског савеза писаца. Обавља дужности личног секретара Императорског дома Романових и директора Канцеларије старешине Руског императорског дома велике кнегиње Марије Владимировне. БиографијаОбразовање и академска каријераАлександар Николајевич Закатов је рођен 19. јула 1972. године у Москви. Дипломирао је 1995. године на Московском историјско-архивистичком институту (рус. Московский историко-архивный институт) Руског државног хуманистичког универзитета (рус. Российского государственного гуманитарного университета), где је 1998. године завршио и постдипломске студије, када је одбранио дисертацију „Архиви Руског царског дома после Фебруарске револуције 1917: проблеми реконструкције, описа и употребе“ и стекао академско звање кандидата историјских наука. Од 1. фебруара 2001. године предаје као на катедри историје Отачества, државе и права Московског државног универзитета геодезије и картографије.[1] У звање доцента је изабран 2005. године. Изабран је за члана Научног савета Руске академије наука за изучавање и чување културног и природног наслеђа 2003. године.[2] Између 2009. и 2012. године је био члан Академског већа Руског државног трговачко-економског универзитета у Москви. У чланство Савеза писаца Русије је примљен 2010. године, а у чланство Руског савеза писаца 2015. године. Члан је Императорског православног палестинског друштва (рус. Императорское православное палестинское общество) и Међународне словенске академије наука, образовања и културе. Делатност у руском монархистичком покрету У монархистичком (легитимистичком) покрету у Русији је активан од 1987. године. Током 1990. и 1991. године, уочи распада Совјетског савеза, издавао је верско-монархистички часопис "Престо". Између 1992. и 1997. године је био главни уредник листа "Живот за цара". Био је генерални секретар Руског хришћанско-монархистичког савеза (1993-1997) и представник Европске монархистичке асоцијације из Мадрида у Русији (1994-1997). Од 1. марта 1997. године је члан Комитета за организацију и спровођење заклетве Государу наследнику царевићу и великом кнезу Георгију Михајловичу. Указом велике кнегиње Марије Владимировне од 13. септембра 1997. године, обавља дужност личног секретара Императорског дома Романових. Од 19. децембра 2002. године, налази се и на месту директора Канцеларије старешине Императорског дома Романових велике кнегиње Марије Владимировне.[3][4][5] Члан је Управног одбора Императорског Фонда за истраживање онколошких обољења од 2014. године. Награде и признања
Референце
|
||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
