Александар Стојановић (генерал)

Александар Стојановић
Лични подаци
Датум рођења	(1885-03-14)14. март 1885.
Место рођења	Београд, Краљевина Србија
Датум смрти	16. новембар 1944.(1944-11-16) (59 год.)
Место смрти	Београд, Демократска Федеративна Југославија
Образовање	Нижа школа Војне академије у Београду, Војна школа Сен-Сир
Војна каријера
Служба	Краљевина Србија Краљевина Југославија Влада народног спаса
Војска	Војска Краљевине Србије Југословенска војска
Чин	Армијски генерал

Александар Стојановић (Београд, 14. март 1885 — Београд, 16/17. новембар 1944) био је армијски генерал Југословенске војске, помоћник министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије и командант коњице Југословенске војске.

Рођен је 14. марта 1885. године у Београду. Завршио је Нижу школу Војне академије у Београду, а потом Војну школу Сен-Сир у Паризу. Учествовао је у Балканским ратовима и Првом светском рату.

Од 14. децембра 1929. године, био је начелник штаба Прве армијске области. Три дана касније је унапређен у чин бригадног генерала. Потом, 14. децембра 1932. године прелази на дужност команданта пешадије Потиске дивизијске области, а затим 4. јануара 1934. године постаје командант Шумадијске дивизијске области. У чин дивизијског генерала је унапређен 3. априла 1935. године.

За помоћника инспектора трупа је именован 6. септембра 1936. године. Помоћник министра војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије је био од 27. новембра 1937. до 11. децембра 1940. године, у време мандата генерала Љубомира Марића, генерала Милутина и Милана Недића, када је постао командант коњице Југословенске војске.

Разрешен је дужности након пуча 27. марта 1941. године, али је реактивиран већ у Априлском рату. На предлог Милана Недића, долази на службу у Влади народног спаса као начелник Одељења за војне заробљенике и начелник Војног одељења при Председништву Владе народног спаса, због чега му је 1941. године одузет чин.

Стрељан је након ослобођења Београда 1944]]. године на непознатој локацији. То се највероватније догодило у ноћи између [[16. новембар|16. и 17. новембра 1944. године у Лисичјем потоку. У списима је заведен као припадник Српске државне страже.^[1] Његово име је објављено под редним бројем 70 на списку 105 стрељаних, објављеном 27. новембра 1944. године на насловној страни листа Политика, као део саопштења Војног суда Првог корпуса НОВЈ о суђењу ратним злочинцима у Београду.^[2] Уследила је конфискација имовине, а тело породици никада није предато.

Виши суд у Београду је 12. марта 2012. године донео решење о рехабилитацији генерала Стојановића, на основу предлога који је поднела његова кћерка Дарослава Савић.^[3]

Бригадни генерал	Дивизијски генерал	Армијски генерал
17. децембар 1929.	3. април 1935.	31. децембар 1940.

• 105 стрељаних