Александар I Шкотски

Александар I Шкотски
Александар I Шкотски
Лични подаци
Датум рођења	1078
Место рођења	Данфермлајн,
Датум смрти	23. април 1124. (45/46 год.)
Место смрти	замак Стирлинг,
Породица
Супружник	Сибила од Нормандије
Потомство	Máel Coluim mac Alaxandair
Родитељи	Малколм III Шкотски; Маргарета Шкотска
Династија	Данкелд
Краљ Шкотске
Претходник	Едгар Шкотски
Наследник	Давид I Шкотски

Александар I Шкотски (Данфермлајн, 1078 - замак Стирлинг, 23. април 1124) је био краљ Шкотске из династије Данкелд. Владао је од 1107. до 1124. године.^[1]

Историја

Александар је био други син краља Малколма III (владао 1057-1093) и саксонске принцезе Маргарете Шкотске. После Малколмове смрти уследио је период борбе за превласт између келтских великаша у северној Шкотској и англосаксонских (енглеских) великаша (избеглих из Енглеске после норманског освајања 1066) који су се учврстили у јужној Шкотској под заштитом краља Малколма III. Период немира (1093-1097) током кога су се за 4 године у Шкотској сменила чак 3 краља, окончан је победом енглеске странке и уздизањем Малоколмовог сина краља Едгара (владао 1097-1107), који је признао норманског краља Енглеске, Вилијама II (владао 1087-1100), за врховног господара Шкотске.^[2]

Александар је 1107. године уз подршку проенглеске странке у Шкотској и Нормана из Енглеске без већих потреса наследио старијег брата Едгара, поставши краљ Шкотске под именом Александар I (владао 1107-1124). Александар је добровољно прихватио врховну власт енглеског краља Хенрија I (владао 1100-1135). Покоравање Енглеској донело је Шкотској двадесет година мира, али је довело до наглог јачања норманског утицаја и увођења норманског феудалног система у Шкотској, који је почео да пушта корење за време Едгарове владавине. Едгар и Александар први су почели да додељују поседе својим пријатељима Норманима, углавном у Шкотској низији, чиме се створило норманско племство у Шкотској. Александра је наследио млађи брат Дејвид I (владао 1124-1153), током чије владавине су се феудални систем и превласт Нормана и Енглеске коначно учврстили у Шкотској.^[2]