Александер Дупчек

Александер Дупчек
Александер Дупчек
	Александер Дупчек
Лични подаци
Датум рођења	27. новембар 1921.
Место рођења	Ухровец, Чехословачка
Датум смрти	7. новембар 1992. (70 год.)
Место смрти	Праг, Чехословачка
Политичка каријера
Политичка; странка	Комунистичка партија Чехословачке

Александер Дупчек (слч. Alexander Dubček; Ухровец, 27. новембар 1921 — Праг, 7. новембар 1992) био је словачки комунистички политичар. Дубчек је главна личност Прашког пролећа 1968. године. Он је служио као први секретар Президијума централног комитета Комунистичке партије Чехословачке (КПЧ) (био је де факто лидер Чехословачке) од јануара 1968 до априла 1969. Он је покушао да реформише комунистичку владу током Прашког пролећа, али је био принуђен да поднесе оставку након инвазије Варшавског пакта у августу 1968.

За време његовог руководства, под слоганом „Социјализам са људским лицем”, Чехословачка је укинула цензуру на медије и дошло је до либерализације чехословачког друштва, што је дало потпору такозваном Новом таласу у чехословачкој филмографији. Међутим, он је био под притиском стаљинистичких гласова унутар партије, као и совјетског руководства, који нису подржавали правац у коме се земља кретала и бојали су се да Чехословачка може ослабити везе са Совјетским Савезом и постати у већој мери западњачки настројена. Као резултат тога, на земљу су извршиле инвазију друге земље Варшавског пакта 20. и 21. августа 1968. године, чиме је ефективно окончан процес познат као Прашко прољеће. Дупчек је поднео оставку у априлу 1969 и наслиједио га је Густав Хусак, који је иницирао нормализацију. Дубчек је избачен из Комунистичке партије 1970. године.

Касније, након збацивања комунистичког режима 1989. године, он је био председник Федералног чехословачког парламента. Исто тако, Европски парламент је наградио Дупчека са Сахаровом наградом за слободу мисли 1989. године.^[2]

Биографија

Родио се 1921. године^[3] у истој кући као и Људовит Штур у згради месне школе. Његов отац Штефан Дупчек био је столар и неколико година је радио у САД где је постао уверени комуниста. Млади Александер Дупчек је 1925. године отишао са својим родитељима у совјетски Киргистан и на овај начин је Дупчекова породица живела у Совјетском Савезу и САД. 1938. године су се Дупчекови преселили у Словачку да би Александер Дупчек следеће године ступио у тада илегалну Комунистичку партију Словачке.

Изучио је занат машинског бравара и радио у Дубици над Вахом а 1944. године је учествовао у Словачком народном устанку.^[4]^[5] После рата је деловао на различитим политичким функцијама у Тренчину и Бањској Бистрици. Како је одлично говорио руски био је упућен у Москву да тамо студира политичке науке. Од 1962. године је вршио функцију секретара обласног одбора Комунистичке партије Чехословачке у Братислави. Сукобио се 1967. године са председником Чехословачке Антонином Новотним који није био популаран и ово је резултовало у његовом избору за првог секретара централног комитета Комуниста Чехословачке и овај је процес назван Прашко пролеће.

Водећи политичари Совјетском Савезу су пратили процесе у ЧССР-и са великим незадовољством и бојали су се слабљења позиција Источног социјалистичког блока на међународној сцени и пошто чехословачки реформисти нису добили поверење совијетских савезника ови су почетком јула активно радили на припремању војног удара против ЧССР-е.

Здружена војска пет држава Варшавског пакта напала је и заузела ЧССР током ноћи са 20. августа на 21. август, а Александер Дупчек и друге вође Прашког пролећа одведени су у Москву.

Упркос поразу Дупчек се није повукао са своје функције добровољно, ни у време када се спалио Јан Палах ни у време других манифестација против присутности окупационе војске у ЧССР-и. Александра Дупчека је у његовој функцији заменио Густав Хусак. У априлу 1969. године он је опозван са функције. Кратко је радио као амбасадор у Турској а затим је био 1970. године избачен из Комунистичке партије Словачке повукао се из јавног живота и радио је за једно шумарско предузеће из Братиславе.

После Плишане револуције у годинама 1989. – 1992. године се враћа полако у политику и 1989. године се о њему размишљало као о председнику Чехословачке. Када су се лидери Плишане револуције договорили да председник буде Вацлав Хавел, Дупчек се (према Федору Галу) од жалости расплакао. Године 1992. је доживео саобраћајну несрећу и био хоспитализован на Прашкој болници на Хомолци где је и умро 7. новембра 1992. године,^[6]^[7] а сахрањен је на гробљу Славичкове удољије у Братислави.

Године 1995. председник Словачке Михал Ковач га је посмртно одликовао Орденом Људовита Штура првог реда.

Референце

^ Battiata, Mary (1992-11-08). „Czech Leader Alexander Dubcek Dies”. The Washington Post. Приступљено 2022-02-16.
^ Parliament, European, Sakharov Prize Network, Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г., Приступљено 10. 9. 2013
^ Kavanagh, Dennis (1998). „Dubcek, AAlexander”. A Dictionary of Political Biography. Oxford: Oxford University Press. стр. 152. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 1. 9. 2013.
^ Kirschbaum, Stanislav J. (2016). A History of Slovakia: The Struggle for Survival (на језику: енглески). St. Martin's Press. стр. 239. ISBN 9781250114754.
^ D. Viney, 'Alexander Dubcek', Studies in Comparative Communism 1 (1968), p. 19–20
^ Alexander Dubcek, 70, Dies in Prague (New York Times, 8 November 1992)
^ Kopanic, Michael J Jr (28. 2. 2000). „"Case closed: Dubček's death declared an accident, not murder"”. 2 (8). Архивирано из оригинала 10. 05. 2015. г. Приступљено 13. 03. 2019. , Central Europe Review (),.

Литература

Kirschbaum, Stanislav J. (2016). A History of Slovakia: The Struggle for Survival (на језику: енглески). St. Martin's Press. стр. 239. ISBN 9781250114754.
Kavanagh, Dennis (1998). „Dubcek, Alexander”. A Dictionary of Political Biography. Oxford: Oxford University Press. стр. 152. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 1. 9. 2013.
Aspaturian, Vernon; Valenta, Jiri; Burke, David P. (1980). Eurocommunism Between East and West. Indiana Univ Pr. ISBN 978-0-253-20248-2.
Bischof, Günter, eds. Bischof, Günter; Karner, Stefan; Ruggenthaler, Peter (2010). The Prague Spring and the Warsaw Pact Invasion of Czechoslovakia in 1968. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7391-4304-9. . Lexington Books, 510 pp.
Chafetz, Glenn (1993). Gorbachev, Reform, and the Brezhnev Doctrine: Soviet Policy Toward Eastern Europe, 1985–1990. Praeger Publishers. ISBN 978-0-275-94484-1.
Christopher, Andrew; Vasili, Mitrokhin (2005). The World Was Going Our Way: The KGB and the Battle for the Third World. Basic Books. ISBN 978-0-465-00311-2. Приступљено 9. 10. 2009. ^{[мртва веза]}
Cook, Bernard (2001). Europe Since 1945: An Encyclopedia. Routledge. ISBN 978-0-8153-1336-6.
Despalatović, Elinor. Neighbors at War: Anthropological Perspectives on Yugoslav Ethnicity. Penn State Press. ISBN 978-0-271-01979-6. Приступљено 9. 10. 2009.
Dubček, Alexander; Hochman, Jiří (1993). Hope Dies Last: The Autobiography of Alexander Dubcek. Kodansha International. ISBN 978-1-56836-000-3.
Ello (ed.), Paul (1968). "Control Committee of the Communist Party of Czechoslovakia, 'Action Plan of the Communist Party of Czechoslovakia (Prague, April 1968)'" in Dubcek's Blueprint for Freedom: His original documents leading to the invasion of Czechoslovakia. William Kimber & Co.
Fowkes, Ben (2000). Eastern Europe 1945–1969: From Stalinism to Stagnation. Longman. ISBN 978-0-582-32693-4. Приступљено 9. 10. 2009.
Franck, Thomas M. (1985). Nation Against Nation: What Happened to the UN Dream and What the U.S. Can Do About It. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-503587-2.
Goertz, Gary (1995). Contexts of International Politics. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-46972-2.
Gorbachev, Mikhail; Mlynař, Zdeněk (2003). Conversations with Gorbachev: On Perestroika, the Prague Spring, and the Crossroads of Socialism. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11865-1.
Gorbanevskaya, Natalia (1972). Red Square at Noon. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0-03-085990-8.
Grenville, J.A.S. (2005). A History of the World From the 20th to the 21st Century. Routledge. ISBN 978-0-415-28955-9.
Hermann, Konstantin (2008). Sachsen und der "Prager Frühling". Beucha: Sax-Verlag. ISBN 978-0-415-28955-9.
Judt, Tony (2005). Postwar: A History of Europe Since 1945. Penguin Press. ISBN 978-1-59420-065-6.
Jutikkala, Eino; Pirinen, Kauko (2001). Suomen historia (History of Finland). Lidové noviny. ISBN 978-80-7106-406-0.
Kundera, Milan (1999). The Unbearable Lightness of Being. HarperCollins. ISBN 978-0-06-093213-8.
Kusin, Vladimir (2002). The Intellectual Origins of the Prague Spring: The Development of Reformist Ideas in Czechoslovakia 1956–1967. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-52652-4.
Margolius-Kovály, Heda (1986). Under a Cruel Star: A life in Prague 1941–1968. New York: Holmes & Meier. ISBN 978-0-8419-1377-6.
Morrison, Scott; Cherry, Don (2006). Hockey Night in Canada: By The Numbers: From 00 to 99. Key Porter Books. ISBN 978-1-55263-984-9.
Navazelskis, Ina (1990). Alexander Dubcek. Chelsea House Publications. ISBN 978-1-55546-831-6.
Navrátil, Jaromír (2006). The Prague Spring 1968: A National Security Archive Document Reader (National Security Archive Cold War Readers). Central European University Press. ISBN 978-963-7326-67-7.
Ouimet, Matthew (2003). The Rise and Fall of the Brezhnev Doctrine in Soviet Foreign Policy. Chapel Hill and London: University of North Carolina Press.
Rea, Kenneth (септембар 1975). „Peking and the Brezhnev Doctrine”. Asian Affairs. 3 (1).
Skilling, Gordon H. (1976). Czechoslovakia's Interrupted Revolution. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-64418-9.
Stoneman, Anna J (2015). „Socialism with a human face: the leadership and legacy of the Prague Spring.” (PDF). History Teacher. 49 (1): 103—125. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 01. 2021. г. Приступљено 18. 02. 2023.
Suvorov, Viktor (1983). The Liberators. London: New English Library, Sevenoaks. ISBN 978-0-450-05546-1.
Tismaneanu, Vladimir (2011). Promises of 1968 Crisis, Illusion, and Utopia. Budapest: Central European University Press.
Williams, Kieran (1997). The Prague Spring and its Aftermath: Czechoslovak Politics, 1968–1970. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-58803-4.
Zantovsky, Michael (2014). Havel: A Life. Atlantic.