Алексеј Октјабринович Балабанов[1] (рус. Алексе́й Октябри́нович Балаба́нов) (25. фебруара 1959. у Свердловску, СССР — 18. маја 2013. у Сестрорецку, Санкт-Петербург, Русија) — совјетски и руски режисер, сценариста и продуцент. Члан Европске филмсе академије. Један од оснивача филмске компаније СТВ. Аутор филмова Брат и Брат 2, као и других познатих остварења, међу којима су «Война», «Жмурки», «Мне не больно», «Груз 200», «Морфий», «Кочегар» и «Я тоже хочу». Добитник је награде Ника за режију филма «Про уродов и людей».
Биографија
Балабанов је рођен 25 фебруара 1959. године у Свердловску[2]. Отац Октјабрин Сергејевич (рус. Октябрин Сергеевич) по професији био је новинар и филмски сценариста. Мајка Инга Александровна по професији је била доктор медицинских наука и професор.
Основну и средњу школу Балабанов је завршио у Свердловску. Више образовање стекао је на факултету за преводиоце педагошког института за стране језике (рус. Горьковский педагогический институт иностранных языков) у Њижњем Новгороду.
Породица
Балабанов има два брака иза себе:
Са првом супругом Ирином има сина Фјодора (рус. Фёдор Алексеевич Балабанов)
Са другом супругом Надеждом (рус. Надежда Александровна Васильева) има сина Петра (рус. Пётр Алексеевич Балабанов)
Филмографија
Радња и теме филмова
Радња већине Балабанових филмова[3] одиграва се у Русији крајем осамдесетих и почетком деведесетих година 20 века.
Протагонисти филмова су често аутсајдери, са маргина друштва који трагају за својим местом у друштву.
.jpg)
