Основана је као евроскептична партија која подржава чланство Немачке у Европској унији,[7][8][9][10][11][12][13] али се противи заједничкој валути, евру, и политици спашавања предузећа којима прети пропаст давањем финансијске помоћи која је проистекла из европске дужничке кризе.[14][15] Партија се расцепила у јулу 2015, и Фрауке Петри је наставила да води Алтернативу за Немачку на антиимигрантској платформи, док су оснивач Бернд Луке и присталице његових економских политика напустили странку и основали Алијансу за напредак и одлазак (ALFA).[16] На партијској конвенцији одржаној од 30. априла до 1. маја 2016, партија је усвојила антиисламску платформу.[17]
На савезним Немачким изборима 2017. осваја 12,6% и постаје трећа најјача странка у Бундестагу,[18] 2021. пада на 5. место са 10,4%, док се 2025. попела на друго место са 20,8%.
Од 2. децембра 2017 су Јерг Мајтен посланик европског парламента и Александер Гауланд равноправни председници целонемачке AfD. Гауланд је наступио као компромис кандидат уместо умереног Георга Паздерског И Дорис фон Саин Витгенштајн[19] који у два кола нису освојили потребну већину и обоје су повукли своје кандидатуре и уместо њих је био изабран Гауланд који није спадао ни на једну страну и тако је конзервативно крило које се назива једноставно "Flügel" (немачки "крило"), добило подршку а Алтернариву за Немачку ће повести Мојтен и Гауланд.[20]
Дана 1. маја2016. на сазиву у Штутгарту је странка АфД примила програмско начело да ислам није у складу са немачким уставом и прогласила је да је забрањено ношење бурки и градњу џамија у Немачкој.
^ абSalzborn, Samuel (2019). „Antisemitism in the "Alternstive for Germany" Party”. Ур.: Langenbacher, Eric. Twilight of the Merkel Era: Power and Politics in Germany after the 2017 Bundestag Election. New York: Berghahn. стр. 254. ISBN978-1-78920-264-9. „The relatively new party known as the Alternative for Germany (Alternative für Deutschland, AfD) and its relationship to right-wing extremism have been the subject of a great deal of intensive discussion among political and social scientists. While one stream of research focuses primarily on the strategic aspects of the AfD, such as its populist rhetoric and use of social media, another devotes more attention to the worldview of the AfD, and its increasing radicalization from a right-wing conservative party to a right-wing extremist one... It has become undeniable that the AfD has now adopted large parts of the far-right tradition, including racism and völkisch nationalism (a form of ethnonationalism) as central components with an ideology of inequality, alongside nationalist protectionism and anti-EU economic positions, an emphatic rejection of parliamentarianism and representative democracy, and a long-standing antifeminism and hostility towards gender equality.”
^Arzheimer, Kai; Berning, Carl C. (2019). „How the Alternative for Germany (AfD) and their voters veered to the radical right, 2013–2017”. Electoral Studies. 60: 102040. S2CID181403226. doi:10.1016/j.electstud.2019.04.004.
^Havertz, Ralf (30. 3. 2021). „Völkisch nationalism as core ideology”. Radical Right Populism in Germany: AfD, Pegida, and the Identitarian Movement. Taylor & Francis. ISBN9781000368864. „Within only a few years the party changed its ideological position significantly and moved gradually but rapidly further to the far-right fringe, with a combination of populism, authoritarianism, volkish nationalism, and xenophobia as the central elements of their ideology.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Decker, Frank (2015). „Follow-up to the Grand Coalition: The Germany Party System before and after the 2013 Federal Election”. Ур.: Langenbacher, Eric. The Merkel Republic: An Appraisal. Berghahn Books. стр. 34—39. ISBN978-1-78238-896-8.
