Алфредо Стреснер
Алфредо Стреснер Матиауда (шп. Alfredo Stroessner Matiauda; 3. новембар 1912 — 16. август 2006) је био парагвајски војни официр и председник Парагваја од 1954. до 1989. године. Дана 5. фебруара 1989, само два дана након пуча, Стреснер је прогнан у Бразил, где је провео последњих 17 година свог живота. Умро је 16. августа 2006. у 11:20 ујутру у болници Санта Лузија у Бразилији од септичког шока услед компликација од упале плућа. Био је прекривен велом на строгој приватној церемонији и коначно сахрањен на гробљу Кампо да Есперанца.[2] БиографијаРођен је 3. новембра 1912. године, као син немачких емиграната из Баварске. Придружио се парагвајској војсци 1929, а 1931. године је постао поручник. Борио се у рату за Чако против Боливије од 1932. до 1935, после чега је даље напредовао у војној каријери. Године 1948, постао је најмлађи генерал у Јужној Америци. Противио се политици председника Федерика Чавеза, па га је срушио с власти у државном удару 1954. године. ПредседникУбрзо након доласка на власт, прогласио је опсадно стање и ограничио уставне слободе. Био је заклети антикомуниста и сваку акцију је оправдавао као меру заштите од комунизма. За време његове владавине ниједна социјалистичка држава није имала амбасаду у Парагвају, а једини изузетак је била СФР Југославија.[3] Иако је одређена опозиција била допуштена после 1962, партија Колорадо на челу са Стреснером задржала је потпуну контролу над државом. Избори су били толико намештани у користе партије Колорадо да опозиција није имала никаве реалне шансе да победе, а опозициони политичари су били подвргавани различитим видовима мучења. Даље, Стреснеров Парагвај је постао уточиште за одбегле нацисте, међу којима је био и Јозеф Менгеле[4], а некомунистичка опозиција је била разбијена. Због Стреснерове склоности према нацизму и пружању уточиста одбеглим нацистима, страна штампа је често његову владу називала „нацистичким режимом за сиротињу”.[5] Године 1965, подупро је инвазију Доминиканске Републике од стране САД[6] и понудио слање својих трупа у Вијетнам.[7] Током његове владавине, парагвајска економија је имала највећи раст у Латинској Америци и то углавном на пољу индустрије. Незапосленост је и у најбољим годинама достизала до 40%, просечна животна доб прелазила је једва 50 година, пола становништва било је неписмено, а око 10% новорођенчади не би доживело четврту годину живота. Иако су државне структуре за време Стреснерове владавине биле веома стабилне, он и његова влада одговорни су за мучења, отмице и корупцију. Тела мучених су након смрти била бацана у реке Чако и Рио Парагвај. Године 1959, домородачко племе Аче се предало, након чега је у потпуности масакрирано. Уједињене нације су 1974. године оптужиле Стреснерову владу за ропство и геноцид. Секретар Комунистичке партије Парагваја Мигел Солер био је мучен и убијен, наводно рашчетворен моторном тестером док је Стреснер све то слушао преко телефона.[8] Операција КондорПарагвај је био водећи учесник у операцији Кондор, кампањи државнog терорa и безбедносних операција које су званично спроведене 1975. године, које су заједно водиле војне диктатуре шест јужноамеричких земаља (Чиле, Аргентина, Боливија, Парагвај, Уругвај и Бразил) уз подршку Сједињених Држава.[9][10][11][12] Кршења људских права карактеристична за оне у другим јужноамеричким земљама, као што су отмице, мучење, присилни нестанци и вансудска убиства била су рутинска и систематска током Стреснеровог режима. Након погубљења, многа тела оних које је убио режим бачена су у Чако или Рио Парагвај. Откриће „Архива терора“ 1992. године у предграђу Ламбаре у Асунсиону потврдило је наводе о раширеним кршењима људских права.[13] Пастор Коронел је био шеф истражног одељења или тајне полиције. Он би интервјуисао људе у пилети, кади од људске повраћања и измета, или би им забили електричне сточне палице у ректум.[14][15][16] Године 1975, секретар Комунистичке партије Парагваја, Мигел Анђел Солер, био је жив раскомадан моторном тестером док је Стреснер слушао телефоном.[14][17][18][19] Крици измучених дисидената често су снимани и пуштани преко телефона члановима породице, а понекад је крвава одећа убијених слана њиховим кућама.[20] Под Стреснером, почињена су огромна кршења људских права над популацијом Индијанаца Аче у источним областима Парагваја, углавном као резултат тога што су америчке и европске корпорације желеле приступ шумама, рудницима и пашњацима земље.[21][22] Индијанци Аче живели су на земљи која је била прижељкивана и одупирали су се покушајима пресељења парагвајске војске. Влада је узвратила масакрима и приморала многе Аче у ропство. УН су 1974. оптужиле Парагвај за ропство и геноцид. Само неколико стотина Ача је остало у животу до касних 1970-их.[22] Стреснеров режим је финансирао овај геноцид уз помоћ САД.[22] Пад с властиУ Парагвају је дуг низ година постојао организовани отпор Стреснерову режиму, али су дисиденти посебно ојачали након посете Јована Павла II Парагвају 1988. године.[23] Дана 3. фебруара 1989, убрзо након што је по девети пут изабран за председника, с власти га је у државном удару срушио генерал Андрес Родригез. Стреснер је након удара побегао у Бразил, где је живео у егзилу наредних 17 и по година. Умро је 16. августа 2006. године од срчаног удара.[24] Парагвајска влада одбила је указивање било какве почасти преминулом диктатору.[25] Референце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
.jpg)
Portal di Ensiklopedia Dunia
