Америчка кошаркашка асоцијација
Америчка кошаркашка асоцијација (енгл. American Basketball Association), познатија по свом акрониму АБА (од енгл. ABA), је била главна мушка професионална кошаркашка лига од 1967. до 1976. године. АБА је престала да постоји спајањем Америчке кошаркашке асоцијације и Националне кошаркашке асоцијације 1976. године, што је довело до тога да су се четири АБА тима придружила Националној кошаркашкој асоцијацији (НБА) и до увођења шута за 3 поена у НБА 1979. године. Историја лиге АБА је замишљена у време које се протеже од 1960. до средине 1970-их, када су бројне првокласне лиге покушавале, са различитим степеном успеха, да успоставе главне професионалне спортске лиге у Сједињеним Државама. Кошарка је виђена као посебно рањива на изазове, њена главна лига, Национална кошаркашка асоцијација, била је најмлађа од велике четворке великих лига, која је до тада играла само 21 сезону, и још увек се бранила од савремених изазовних лига (прошло је мање од пет година од Америчке кошаркашке лиге (АБЛ) која је угашена). Према речима једног од власника Индијана пејсерса, његов циљ је био да се изнуди спајање са постојећом лигом. Потенцијалним инвеститорима је речено да могу добити АБА тим за половину онога што је коштало да добију НБА тим за проширење у то време. Када је дошло до спајања, званичници АБА су рекли да ће се њихова инвестиција више него удвостручити.[1] АБА се разликовала од свог старијег колеге са отворенијим, блиставијим стилом офанзивне игре, као и разликама у правилима, 30-секундним сатом за шут (за разлику од НБА-овог 24-секундног сата, иако је АБА променила до 24 секунде за шут у сезонуи 1975/76) и коришћење лука за три поена, пионирског у ранијем АБЛу.[2] Такође, АБА је користила шарену црвену, белу и плаву лопту, уместо НБА традиционалне наранџасте лопте. АБА је такође имала неколико „регионалних“ франшиза, као што су Вирџинија сквајерси и Каролина кугарси, које су играле „домаће“ утакмице у неколико градова.[3] АБА лига је такође ишла да преузме четворицу тада најбољих судија у НБА: Ерла Строма, Џона Ванака, Норма Дракера и Џоа Гушуа, наговоривши их да „пређу“ у АБА лигу нудећи им много више новца и бенефиција. У мемоарима Ерла Строма „Колинг д шотс”, Стром преноси и осећај да му се удвара супарничка лига са „новцем за спаљивање”, и такође депресију која је настала следеће године када је почео да суди у АБА лиги, са мање истакнутим играчима који су наступали у неадекватним аренама, пред врло малом публиком. Ипак, појава АБА је повећала плате судија, баш као и плате играча. Слободни стил АБА лиге на крају је добио симпатизере, али недостатак уговора са националном телевизијом и дуготрајни финансијски губици довели би до пропасти АБА лиге као независног круга. Године 1976, своје последње године постојања, АБА је била пионир у сада популарном такмичењу у закуцавању на утакмици свих звезда у Денверу.[4] Лига је успела да изнуди спајање са НБА лигом у вансезони 1976. године. Четири АБА тима су апсорбована у старију лигу: Њујорк нетси, Денвер нагетси, Индијана пејсерси и Сан Антонио спарси. Као део споразума о спајању, четири тима нису имала дозволу да учествују на драфту НБА лиге 1976.године. Спајање је било посебно тешко за Нетсе, Њујорк никси су били домаћини у својој арени, Медисон сквер гардену, и нису дозволили Нетсима да тамо деле своје домаће утакмице. Због одвлачења публике од Никса, Нетси су били приморани да плате 4,3 милиона долара организацији Никса. Нетси су уместо њега понудили лигашку звезду Џулијуса Ирвинга, али су Никси одбили. Нетси су морали да се задовоље са ареном у Пискатевеју у Њу Џерсију и, да би покрили трошкове, били су приморани да продају уговор Ирвинга Филаделфија севентисиксерсима. Два друга клуба, Кентаки колонелси и Спиритс оф Ст. Луис, распуштена су након спајања лига, при чему је сваки добио откуп: Кентаки је добио једнократни откуп који је власник Џон Јанг Браун Џуниор искористио за куповину НБА Буфало брејвси будућих Лос Анђелес клиперса, док су власници Спиритса преговарали о смањењу телевизијских прихода других АБА тимова. Овај уговор је донео власничкој групи Спиритса преко 300 милиона долара, током скоро четири деценије постојања, због великог повећања телевизијских прихода. Године 2014. НБА и власништво Спиритса су се сложили да постепено укидају будућа плаћања у замену за једнократну уплату од 500 милиона долара, чиме је укупна вредност посла постала већа од 800 милиона долара.[5] Седми преостали тим, Вирџинија сквајерси, није добио ништа, пошто су престали са радом непосредно пре спајања. Играчи из Кентакија, Спиритса и Сквајереса стављени су на располагање НБА тимовима путем дисперзивног драфта, четири тима које је апсорбовала НБА смела су да изаберу играче са овог драфта. Један од значајнијих дугорочних доприноса АБА лиге професионалној кошарци био је улазак на тржишта на југоистоку која су била расадник колеџ кошарке (укључујући Северну Каролину, Вирџинију и Кентаки). НБА је била фокусирана на урбана подручја североисточно дела САД, средњег запада и западне обале. У то време, није показао никакав интерес да постави тим јужно од Вашингтона, осим градског подручја Атланте где се франшиза НБА Хокса преселила из Сент Луиса 1968. године. Комесари АБА лиге
НБА великан Џорџ Мајкан био је први комесар АБА лиге, где је увео и линију од 3 поена и заштитни знак лиге црвено-белу и плаву кошаркашку лопту.[7] Мајкан је дао оставку 1969. године. Дејв Дебуше, једна од звезда шампионских тимова Њујорк никса, прешао је са свог посла потпредседника и генералног директора Њујорк нетса 1975. године у комесаријат да би постао последњи комесар АБА лиге и помогао спајање АБА и НБА лига 1976. године.[8] Спенсер Хејвудово правило тешкоћаЈедан од примарних доприноса АБА лиге модерној НБА лиги било је увођење „правила о тешкоћама Спенсера Хејвуда”, које ће касније постати оквир за тренутни систем квалификованости за НБА драфт који омогућава играчима да се изјасне за НБА након што су годину дана уклоњени са средњошколског такмичења.[9] Порекло „правила о тешкоћама” је резултат тога што је НБА забранила играчима да се придруже лиги док не испуне четири године квалификовања за факултет или колеџ.[10] Године 1969. Спенсер Хејвуд је напустио Универзитет у Детроиту као студент друге године и потписао уговор са Денвер рокетсима.[11] АБА је веровала да би у олакшавајућим околностима, као што су финансијска ситуација или породичне потребе, играчи требало да буду у могућности да раније оду у професионалне лиге.[10] Док су НБА и НЦАА у почетку оспоравале правило, након што су судови пресудили у корист Хејвуда да игра у АБА лиги, НБА је следила тај пример и ублажила четворогодишње правило да дозволи играчима да уђу у лигу ако се квалификовали као „тешкоћа” на основу „финансијско стање...породица, (или) академски рекорд.“[12] Хејвуд је отворио пут другим играчима (међу познатијима Џорџ Мекгинис и Џулијус Ирвинг) да уђу у АБА лигу пре него што су завршили своје универзитетске каријере. Данас се правило „један и готово“ у НБА може пратити до одлуке АБА-е да дозволи играчима да раније напусте колеџ и наставе професионалну каријеру пре него што заврше своје универзитетске каријере.[13] Такмичење у закуцавању.jpeg) АБА је била пионир у појављивању сада популарног НБА такмичења у закуцавању на последњој АБА Ол-стар утакмици 1976. године.[14] Утакмица је одржана у Денверу, а власници АБА тимова желели су да обезбеде да догађај буде забаван за распродану дворану од 15.021 људи.[10][14] АБА и НБА су почеле да расправљају о могућем спајању,[15] а власници АБА су желели да успоставе одрживост и успех своје лиге.[10] Такмичење у закуцавању функционисало је као јединствена забава на полувремену која је показала стил и узбуђење које су АБА играчи унели у игру. Такмичење у закуцавању одржано је на полувремену Ол-стар утакмице, а такмичари су били Артис Гилмор, Џорџ Гервин, Дејвид Томпсон, Лари Кенон и Џулијус Ирвинг.[14] Победник такмичења је добио 1.000 долара и стерео систем.[10] Џулијус Ирвинг је победио у такмичењу завршивши сада познато закуцавање са линије слободних бацања. Такмичење у закуцавању ће се пробити у НБА 1976/77. као такмичење које траје само у тој сезони, и на сталној основи а као самостални догађај у оквиру НБА Ол-стар викенда 1984. године. ТимовиОд првобитних 11 тимова, само су Кентаки колонелси и Индијана пејсерси остали свих девет сезона без пресељења, промене имена тимова или одустајања. Међутим, Денвер Ларкс/Рокетс/Нагетс, тим који је био планиран за Канзас Сити, Мисури, преселио се у Денвер без одигравања утакмице у Канзас Ситију због недостатка одговарајуће арене. Поред четири преживела АБА тима, осам тренутних НБА тржишта имају АБА наслеђе: Јута, Далас, Хјустон, Мајами, Њу Орлеанс, Мемфис, Минесота и Шарлот су имали АБА тим пре својих тренутних НБА тимова.[16]
Временска линија Листа шампиона АБА лигеАБА лига је била подељена на Источну дивизију и Западну дивизију, у зависности од географске локације седишта тима. Победници дивизија би се састајали у финалу плеј−офа да би одлучили шампиона АБА лиге.
Пошто је АБА смањена на седам тимова до средине последње сезоне, лига је напустила игру у дивизијама.
Статистичка остварења у АБА лиги
Водећи стрелциТабела најбољих стрелаца по сезонама. Џулијус Ирвинг је три пута био најбољи стрелац АБА лиге[17]
Водећи скакачи
Водећи по асистенцијама
Водећи по украденим лоптама
Водећи са блокадама
Наследник лигеГодине 1999. основана је нова лига која се назива АБА 2000. Нова лига користи сличну црвено-белу и плаву кошаркашку лопту као стара АБА, али за разлику од оригиналне АБА, у њој нема играча сличног калибра као НБА, нити игра утакмице у главним аренама или на телевизији као оригинална АБА. Референце
Спољашње везе |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
