Андреј Колмогоров

Андреј Колмогоров
Андреј Колмогоров
Лични подаци
Датум рођења	25. април 1903.
Место рођења	Тамбов, Руска Империја
Датум смрти	26. октобар 1987. (84 год.)
Место смрти	Москва, СССР
Држављанство	СССР
Образовање	Московски државни универзитет Ломоносов
Научни рад
Поље	Математичар
Институција	Московски државни универзитет
Ученици	Владимир Арнолд; Роланд Добрушин; Евгениј Динкин; Израел Гелфанд; Леонид Левин; Пер Мартин-Леф; Јуриј Прохоров; Јаков Г. Синај; Алберт Ширајев; Анатолиј Г. Витушкин;
Ментори	Николај Лужин
Познат по	теорија вероватноће, топологија, интуитивна логика, турбуленција, класична механика, математичка анализа
Награде	Орден Совјетског Савеза (1941); Награда Балзан (1963); Орден Лењина (1965); Волфова награда (1980); Награда Лобачевског (1987); члан Руске академије наука; члан Краљевског друштва (1964)

Андреј Николајевич Колмогоров (рус. Андрей Николаевич Колмогоров; Тамбов, 25. април 1903 — Москва, 26. октобар 1987)^[3]^[4] био је руски математичар. Он је допринео математици теорије вероватноће, топологији, интуиционистичкој логици, турбуленцији, класичној механици, алгоритамској теорији информација и рачунској сложености.^[5]^[2]^[6]

Биографија

Рођен је 25. априла 1903. године у Тамбову, руском граду у којем се затекла његова мајка Марија Јаковлевна Колмогорова, остајући са пријатељима приликом повратка из Крима. Његови родитељи нису били формално венчани. Кћерка Марита Јаковлевна је умрла приликом рођења, а син Андреј Николајевич је одмах усвојен од стране Маријине сестре Вере Јаковлевне Колмогоров. Вера је била брижна маћеха, пуна љубави према свом усвојеном сину Андреју све до своје смрти 1950. године, до када је имала прилику да види нека од његових великих достигнућа.

Андреј Колмогоров је сахрањен на московском гробљу Новодевичје.

Младост

Андреј Колмогоров је рођен у Тамбову, око 500 километара југоисточно од Москве, 1903. године. Његова неудата мајка Марија И. Колмогорова умрла је при порођају.^[7] Андреја су одгајиле две његове тетке у Туношној (близу Јарославља) на имању његовог деде, добростојећег племића.

О Андрејевом оцу се мало зна. Наводно се звао Николај Матвевич Катаев и био је агроном. Николај је прогнан из Санкт Петербурга у Јарославску провинцију након учешћа у револуционарном покрету против царева. Нестао је 1919. године и претпостављало се да је убијен у Руском грађанском рату.

Андреј Колмогоров се школовао у сеоској школи своје тетке Вере, а његови најранији књижевни напори и математички радови штампани су у школском часопису „Ластавица пролећа“. Андреj je (са пет година) био „уредник“ математичке рубрике овог часописа. Прво математичко откриће Колмогорова објављено је у овом часопису: са пет година приметио је регуларност у збиру низа непарних бројева: $1=1^{2};1+3=2^{2};1+3+5=3^{2},$ etc.^[8]

Године 1910, тетка га је усвојила и преселили су се у Москву, где је 1920. године завршио средњу школу. Касније исте године, Колмогоров је почео да студира на Московском државном универзитету и истовремено у Мендељејевом московском институту за хемију и технологију.^[9] О овом времену Колмогоров пише: „На Московски универзитет стигао сам са добрим познавањем математике. Знао сам нарочито добро почетак теорије скупова. Проучавао сам многа питања у чланцима у Енциклопедији Брокгауза и Ефрона, попуњавајући сам за себе оно што је представљено сувише сажето у овим чланцима.”^[10]

Колмогоров је стекао репутацију широке ерудиције. Док је био студент додипломских студија на колеџу, похађао је семинаре руског историчара С. В. Бачрушина и објавио је свој први истраживачки рад о земљопоседничкој пракси петнаестог и шеснаестог века у Новгородској републици.^[11] Током истог периода (1921–22) Колмогоров је разрадио и доказао неколико резултата у теорији скупова и у теорији Фуријеових серија.

Зрело доба

Године 1922, Колмогоров је стекао међународно признање за конструкцију Фуријеове серије која се готово свуда дивергира.^[12]^[13] Отприлике у то време он је одлучио да свој живот посвети математици.

Године 1925, Колмогоров је дипломирао на Московском државном универзитету и почео да студира под надзором Николаја Лузина.^[5] Он је створио животно блиско пријатељство са Павелом Александровим, колегом студентом из Лузина; неколико истраживача је закључило да су два пријатеља била у хомосексуалној вези,^[14]^[15]^[16]^[17] иако ниједан од њих није то отворено потврдио током свог живота. Колмогоров (заједно са Александром Хинчином) постао је заинтересовао за теорију вероватноће. Такође 1925. године објавио је свој рад у интуиционистичкој логици, „На принципу искључене средине“, у којем је доказао да се под одређеним тумачењем, све изјаве класичне формалне логике могу формулисати као изјаве интуиционистичке логике. Године 1929, Колмогоров је стекао докторат филозофије (Ph.D.) на Московском државном универзитету.

Дела

А. Н. Колмогоров, Об операциях над множествами, Матем. сб., 1928, 35:3—4
А. Н. Колмогоров, Общая теория меры и исчисление вероятностей // Труды Коммунистической академии. Математика. — М.: 1929, т. 1. С. 8—21.
А. Н. Колмогоров, Об аналитических методах в теории вероятностей, УМН, 1938:5, 5—41
А. Н. Колмогоров, Основные понятия теории вероятностей. Изд. 2-е, М. Наука, 1974, 120 с.
А. Н. Колмогоров, Теория информации и теория алгоритмов. — М.: Наука, 1987. — 304 с.
А. Н. Колмогоров, С. В. Фомин, Элементы теории функций и функционального анализа. 4-е изд. М. Наука. 1976 г. 544 с.
А. Н. Колмогоров, Теория вероятностей и математическая статистика. М. Наука 1986 г. 534 с.
А. Н. Колмогоров, О профессии математика. М., Изд-во Московского Университета, 1988, 32 с.
А. Н. Колмогоров, Математика — наука и профессия. М.: Наука, 1988 г., 288 с.
А. Н. Колмогоров, И. Г. Журбенко, А. В. Прохоров, Введение в теорию вероятностей. М.: Наука, 1982 г., 160 с.
A. N. Kolmogorov, Grundbegriffe der Wahrscheinlichkeitrechnung, in Ergebnisse der Mathematik. Berlin, 1933.
A. N. Kolmogorov, Foundations of the theory of probability. Chelsea Pub. Co; 2nd edition (1956) 84 p.
A. N. Kolmogorov, S. V. Fomin. ISBN 978-0-486-40683-1. , Elements of the Theory of Functions and Functional Analysis. Dover Publications (February 16, 1999), p. 288.
A. N. Kolmogorov, S.V. Fomin. ISBN 978-0-13-502278-8. , Introductory Real Analysis (Hardcover)R.A. Silverman (Translator). Prentice Hall (January 1, 2009), 403 p.

Референце

^ Youschkevitch, A. P. (1983), „A. N. Kolmogorov: Historian and philosopher of mathematics on the occasion of his 80th birfhday”, Historia Mathematica, 10 (4): 383—395, doi:10.1016/0315-0860(83)90001-0 
^ ^а ^б Kendall, D. G. (1991). „Andrei Nikolaevich Kolmogorov. 25 April 1903-20 October 1987”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 37: 300—326. S2CID 58080873. doi:10.1098/rsbm.1991.0015.
^ „Academician Andrei Nikolaevich Kolmogorov (obituary)”. Russian Mathematical Surveys. 43 (1): 1—9. 1988. Bibcode:1988RuMaS..43....1.. doi:10.1070/RM1988v043n01ABEH001555.
^ Parthasarathy, K. R. (1988). „Obituary: Andrei Nikolaevich Kolmogorov”. Journal of Applied Probability. 25 (2): 445—450. JSTOR 3214455. doi:10.1017/S0021900200041115 .
^ ^а ^б Андреј Колмогоров на веб-сајту MGP (језик: енглески)
^ O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Андреј Колмогоров”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews.
^ Encyclopædia Britannica Online, s. v. "Andrey Nikolayevich Kolmogorov", accessed February 22, 2013.
^ „Andrei N Kolmogorov prepared by V M Tikhomirov”. Wolf Prize in Mathematics, v.2. World Scientific. 2001. стр. 119—141. ISBN 9789812811769.
^ „Андрей Николаевич КОЛМОГОРОВ. Curriculum Vitae”.
^ Society, American Mathematical (2000). Kolmogorov in Perspective (History of Mathematics). стр. 6. ISBN 978-0821829189.
^ Salsburg, David (2001). The Lady Tasting Tea: How Statistics Revolutionized Science in the Twentieth Century. New York: W. H. Freeman. стр. 137–50. ISBN 978-0-7167-4106-0.
^ Kolmogorov, A. (1923). „Une série de Fourier–Lebesgue divergente presque partout” [A Fourier–Lebesgue series that diverges almost everywhere] (PDF). Fundamenta Mathematicae (на језику: француски). 4 (1): 324—328. doi:10.4064/fm-4-1-324-328 .
^ V. I. Arnold-Max Dresden. „In Brief”. Архивирано из оригинала 2013-10-05. г.
^ Graham, Loren R.; Kantor, Jean-Michel (2009). Naming infinity: a true story of religious mysticism and mathematical creativity. Harvard University Press. стр. 185. ISBN 978-0-674-03293-4. „The police soon learned of Kolmogorov and Alexandrov's homosexual bond, and they used that knowledge to obtain the behavior that they wished.”
^ Gessen, Masha (2011). Perfect Rigour: A Genius and the Mathematical Breakthrough of a Lifetime. Icon Books Ltd. стр. 17. „Kolmogorov alone among the top Soviet mathematicians avoided being drafted into the postwar military effort. His students always wondered why-and the only likely explanation seems to be Kolmogorov's homosexuality. His lifelong partner, with whom he shared a home starting in 1929, was the topologist Pavel Alexandrov.”
^ Graham, Loren; Kantor, Jean-Michel (2009), Naming Infinity: A True Story of Religious Mysticism and Mathematical Creativity, Harvard University Press, стр. 185, ISBN 9780674032934
^ Szpiro, George (2011), Pricing the Future: Finance, Physics, and the 300-year Journey to the Black-Scholes Equation, Basic Books, стр. 152, ISBN 9780465022489, „It was generally known that they had a homosexual relationship, although they never acknowledged their liaison”

Литература

Kolmogorov, Andrey (1933). Grundbegriffe der Wahrscheinlichkeitsrechnung (на језику: German). Berlin: Julius Springer. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
- Translation: Kolmogorov, Andrey (1956). Foundations of the Theory of Probability (2nd изд.). New York: Chelsea. ISBN 0-8284-0023-7. Архивирано из оригинала 14. 09. 2018. г. Приступљено 22. 07. 2021.
1991–93. Selected works of A.N. Kolmogorov. ISBN 90-277-2796-1. , 3 vols. Tikhomirov, V. M., ed., Volosov, V. M., trans. Dordrecht: Kluwer Academic Publishers.
1925. "On the principle of the excluded middle" in Jean van Heijenoort, 1967. A Source Book in Mathematical Logic, 1879–1931. Harvard University Press. : 414–37.
Kolmogorov, Andrei N. (1963). „On Tables of Random Numbers”. Sankhyā Ser. A. 25: 369—375. MR 178484.
Kolmogorov, Andrei N. (1998) [1963]. „On Tables of Random Numbers”. Theoretical Computer Science. 207 (2): 387—395. MR 1643414. doi:10.1016/S0304-3975(98)00075-9.
Kolmogorov, Andrei N (2005). Selected works. . In 6 volumes. Moscow (in Russian)

Textbooks:

A. N. Kolmogorov and Boris Vladimirovich Gnedenko. "Limit distributions for sums of independent random variables", 1954.
A. N. Kolmogorov and Sergei Fomin. "Elements of the Theory of Functions and Functional Analysis", Publication 1999, Publication 2012
Eric Charpentier, Annick Lesne, Nikolai Kapitonowitsch Nikolski (Herausgeber) Kolmogorovs Heritage in Mathematics, Springer 2007
Nikolski The great Kolmogorov, in Bolibruch, Osipov, Sinai (Herausgeber) Mathematical Events of the Twentieth Century, Springer 2006, S. 283
Колмогоров. Юбилейное издание в 3-х книгах. Кн. 1. Истина — благо. Биобиблиография / Ред.-сост. А. Н. Ширяев. — М.: Физматлит, 2003
Колмогоров. Юбилейное издание в 3-х книгах. Кн. 2. Этих строк бегущих тесьма… Избранные места из переписки А. Н. Колмогорова и Александров, Павел Сергеевич / Ред.-сост. А. Н. Ширяев. — М.: Физматлит, 2003
Колмогоров. Юбилейное издание в 3-х книгах. Кн. 3. Звуков сердца тихое эхо. Из дневников / Ред.-сост. А. Н. Ширяев. — М.: Физматлит, 2003
Явление чрезвычайное. Книга о Колмогорове. — М.: Фазис, 1999
Колмогоров в воспоминаниях учеников: Сб. ст. / Ред.-сост. А. Н. Ширяев. М.: МЦНМО, 2006
100 великих учёных. Самин Д. К. М.: Вече, 2000. — 592 с. — 100 великих. ISBN 5-7838-0649-8
Колмогоров / Новая философская энциклопедия: в 4 т. М.: Мысль, 2010