У лечењу астме код деце примењује се монтелукаст. Он се показао као делотворан у терапији астме са напором као и код болесника који имају конкомитантни ринитис.[2][3]
Примена
Лекови из групе антагониста леукотриенских рецептора примјењују се орално.[4]
Спорореагујуће супстанце анафилаксе, цистенил-леукотриени (LTC4, LTD4, LTE4), ослобођени из проинфламаторних ћелија (еозинофили, мастоцити и базофили), настају деловањем 5-хидрокси липогеназе на арахидонску киселину (прво пронађени у леукоцитима, па тако и име добили), имају значајну бронхоконстрикторну активност неколико десетина пута јачу од хистамина и метахолина.
Њихово деловање је углавном проинфламаторно и блокирањем синтезе леукотриена или њиховим везивањем за рецепторе остварују се најважнија дејства антилеукотриена код оболелих од астме:[5][1]
смањење бронхоконстикције и еозинофилије у крви и дисајним путевима;
смањење ремоделовања дисајних путева;
дуготрајно побољшање дисајне функције, мање дневних и ноћних тегоба;
смањена употреба бронходилататора за прекид погоршања астме, мањи број егзацербација астме;
не мењају промер дисајних путева код здравих особа у бронхопровокативним тестовима.
