Антенатална заштита Антенатална заштита облик је здравствене заштите коју жена прима од почетка трудноће до порођаја како би се обезбедио здрави исход трудноће како за породиљу тако и за новорођенче. Она се заснива на циљаним прегледима који су све време трудноће индивидуално прилагођени стању сваке труднице. Антенатална заштита не само да правовремено открива, већ и проучава, спречава и отклања узроке који могу угрозити здравље и живот мајке и детета. У већини земаља спроводи се кроз око 9 прегледа у интервалима од 2 до 4 недеље, који обухватају: 2 до 3 ултразвучна прегледа, редовног мерења крвног притиска, телесне тежине, одређивања протеина у мокраћи, одређивање крвне групе и Рх-фактора и обављање других лабораторијских анализа и тестова.[1] Према том њен главни циљ је да осигура нормалан ток трудноће, порођај и период након порођаја, кроз рано (правовремено) откривање и збрињавање компликација, откривање хроничних стања која могу утицати на мајку и дете, и омогући индивидуално саветовање и едукацију трудница.[2][3] Општа разматрањаТрудноћа у великој мери утиче на организам жене и доводи до значајних промена како на физичком, тако и на психичком нивоу. Физиолошке промене током трудноће имају циљ да прилагоде организам труднице на новонастало стање, или да омогуће толерисање плода генетски различитог од саме мајке, обезбеде исхрану, раст и развој плода, припреме мајку на оптимално завршавање трудноће порођајем, као и да припреме дојке за дојење. Трудноћа је нормалан, физиолошки процес а болести у трудноћи су ретке и у многим случајевима не утичу на раст и развој детета и ни најмање не нарушавају здравље мајке. Међутим, током динамичног периода трудноће настају бројне и брзе промене у телу труднице које се неминовно одражавају на њен живот, свакодневне активности и индиректно утичу на њу и њој блиске људе. Стога, трудница треба да прилагоди свој животни стил овим променама и да се за њих припреми како би правилно прихватила долазак на свет свог детета. Све што трудница ради током трудноће она то чини не само у корист сопственог здравља, већ и у циљу здравља свог будућег детета.[4] Фактори ризикаУ средини у којој трудница и будућа мајка живи, значајно могу утицати на развој и ток трудноће будућег детета у развоју различити фактори ризика. Фактори ризика су карактеристике или догађаји чија присутност у антинаталном периоду статистичкуи указују на вероватноћу да може доћи до развоја поремећај у расту и развоју детета, односно да ће настати неповољни исход по здравље мајке и детета.[5] У медицинској литератури наводе се бројни фактори ризика везани за перинатални период, који почиње са навршене 22 недеље трудноће и завршава се са навршених седам дана живота новорођенчета. Ту спадају:[5]
ЦиљГлавни циљ антинаталне заштите је да осигура нормалан ток трудноће, порођај и период након порођаја, кроз рано (правовремено) откривање и збрињавање компликација, откривање хроничних стања која могу утицати на мајку и дете, и омогући индивидуално саветовање и едукација трудница.[2][3] Раним откривањем и правилном селекцијом угрожених трудноћа те интензивним надзором труднице и плода доприноси се да се сваки плод развија према свом максималном генетском потенцијалу.[2] ЗадациГлавни задаци здравствених радника и других субјекта друштва у заштите здравља у трудноћи су:[3]
ЗначајПланирана и систематична примена мера превенције у антенаталном животном раздобљу жене у великом проценту смањује инциденцу морбидитета у трудноћи и значајно повећава број успешно завршених трудноћа. Инмајући ово у виду значај антенатална заштите огледа се у томе што омогућава:[6]
Улога система здравствене заштите у антенаталној заштити је да обезбеди доступну и квалитетну заштиту сексуалног и репродуктивног здравља жена, која је заснована на доказима, било да се ради о обезбеђивању доступне и квалитетне здравствене заштите за труднице и породиље, превенцији полно преносивих инфекција и слично.[7] Нивои превенције настанка поремећаја здравља у трудноћиПревенција настанка поремећаја здравља у трудноћи спроводи се на сва три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном. Примарна превенција настанка поремећаја у трудноћиМере примарне превенције настанка поремећаја у трудноћи највећим делом чине активности које се спроводе у оквиру система примарне здравствене заштите. Примарна превенција у трудноћи подразумева примену мера за унапређење и очување здравља труднице које се спроводе путем здравствено васпитног рада у оквиру саветовалишта за труднице надлежног дома здравља. Здравствено васпитни рад спроводи струковна медицинска сестра са циљем превенције настанка патолошке трудноће, користећи очигледна васпитна средства у малој групи. Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има следеће циљеве:
Секундарна превенција настанка поремећаја у трудноћиМере секундарне превенције настанка поремећаја у трудноћи имају за циљ рану детекцију ризика и поремећаја који могу угрозити здравље жене и плода, и упућивање труднице са ризичном трудноћом на виши ниво здравствене заштите. Рана детекција поремећаја здравља у трудноћи се врши на основу:
Примена мера ране детекције (секундарне превенције) и предузимање адекватног приступа у решавању насталих проблема, у већини случајева доводи до нормализације здравственог стања труднице или свођења проблема на минимум, и стварања услова за повољан исход трудноће (за мајку и за дете). Терцијарна превенција настанка поремећаја у трудноћиМере терцијарне превенције у популацији трудница имају за циљ лечење и рехабилитацију насталих поремећаја у трудноћи, које се једним именом називају гестозе. Како већина насталих поремећаја може у знатној мери негативно утицати на развој и исход трудноће, искуство и препоруке налажу да се мере терцијарне превенције поремећаја у трудноћи збрињавају од стране болничког здравственог тима референтне установе, јер су истраживања показала да укључивање болничког тима у овим случајевима знатно доприноси повољном исходу ризичне трудноће. Субјекти укључени у антенаталну заштитуЗдравствена заштита сексуалног и репродуктивног здравља у у многим земљама организована је кроз три нивоа здравствене заштите:[8]
У оквиру сва три нивоа здравствена заштита сексуалног и репродуктивног здравља жена укљућени су:
Нивои превенција настанка поремећаја здравља у трудноћиПревенција настанка поремећаја здравља у трудноћи спроводи се на сва три нивоа превенције: примарном, секундарном и терцијарном.[10][11] Примарна превенција настанка поремећаја у трудноћиМере примарне превенције настанка поремећаја у трудноћи највећим делом чине активности које се спроводе у оквиру система примарне здравствене заштите. Примарна превенција у трудноћи подразумева примену мера за унапређење и очување здравља труднице које се спроводе путем здравствено васпитног рада у оквиру саветовалишта за труднице надлежног дома здравља. Здравствено васпитни рад спроводи струковна медицинска сестра са циљем превенције настанка патолошке трудноће, користећи очигледна васпитна средства у малој групи.[12] Организована примена здравствено васпитних интервенција са трудницом има следеће циљеве:
Секундарна превенција настанка поремећаја у трудноћиМере секундарне превенције настанка поремећаја у трудноћи имају за циљ рану детекцију ризика и поремећаја који могу угрозити здравље жене и плода, и упућивање труднице са ризичном трудноћом на виши ниво здравствене заштите. Рана детекција поремећаја здравља у трудноћи се врши на основу:[13]
Примена мера ране детекције (секундарне превенције) и предузимање адекватног приступа у решавању насталих проблема, у већини случајева доводи до нормализације здравственог стања труднице или свођења проблема на минимум, и стварања услова за повољан исход трудноће (за мајку и за дете). Терцијарна превенција настанка поремећаја у трудноћиМере терцијарне превенције у популацији трудница имају за циљ лечење и рехабилитацију насталих поремећаја у трудноћи, које се једним именом називају гестозе. Како већина насталих поремећаја може у знатној мери негативно утицати на развој и исход трудноће, искуство и препоруке налажу да се мере терцијарне превенције поремећаја у трудноћи збрињавају од стране болничког здравственог тима референтне установе, јер су истраживања показала да укључивање болничког тима у овим случајевима знатно доприноси повољном исходу ризичне трудноће. Антенатални образовни програмиАнтенатални образовни програм је посебно конципиран ефукативни програм за будуће родитеље, који се може пружати појединачно или у групама (нпр часови за труднице, радионице за парове) могу да организују следећи даваоци услуга здравствене заштите за мајке, укључујући:
Антенатални образовни програми имају већи број циљева који укључују:
ЗначајИако су ниског нивоа докази указују да антенатална едукација може побољшати здравствено понашање:[2]
Саветовање трудница о употреби лекова у трудноћиТоком антенаталних посета труднице о упозтеби лекова могу световати медицинска сестра/техничар гинеколошко-акушерског смера, доктор медицине – специјалиста породичне медицине, доктор медицине – специјалиста гинекологије и акушерства, фармацеут. Током ових поста са трудницом би требало:
Пружање информација и подршке трудницама у доношењу одлукаТрудницама у оквиру антенаталне заштите треба пружити информације засноване на доказима и охрабрити их да учествују у доношењу одлука у вези са негом. Здравствени радници и трудницеу овој области треба да комуницирају и сарађују као тим. Допринос труднице (и њене породице уколико она тако изабере) важан је диео овог процеса. Доследност информација, посебно ако то пружају различити професионалци, врло је важна.[14] У било којој здравственој интеракцији, на основу добијених информација,трудница има право да:
Избор или пристанак би требало да буде континуирани процес разговора између труднице и здравствених радника који су укључени у њенунегу. Фактори који могу помоћи трудницама у доношењу одлука укључују следеће:
Труднице имају право да одбију негу или савет ако желе или да повуку пристанак у било којем тренутку, као и право да се њихови избори поштују. Важно је да се ниво пружања неге због тога не мења. Напомене
Види јошРеференце
Литература
|
Portal di Ensiklopedia Dunia
