Салијери је био кључна фигура у развоју опере у позном 18. веку. Био је Гасманов ученик и Глуков штићеник. Салијери је био космополитски композитор који је писао опере на три језика. Помогао је развоју и обликовању многих ствари у композицијском речнику опере, а његова музика је веома снажно утицала на савременике.
Бечки двор га је поставио за директора италијанске опере и на том положају се задржао од 1774. до 1792. године. Током своје каријере, проводио је време пишући дела за оперске куће у Венецији, Риму и Паризу. Салијеријева драматична дела извођена су широм Европе током његовог живота. Као аустријски царски капелмајстор од 1788. до 1824. године, био је одговоран за музику у дворској капели. Иако су његова дела престала да се изводе, он је и даље писао нове опере и после 1804. године. Његови најпознатији ученици били су Франц Шуберт, Лудвиг ван Бетовен и Франц Лист.
Салијеријева музика је полако нестајала са репертоара између 1800. и 1868. година и ретко је била извођена све до повратка његове славе у крајем 20 века. За ово је у великој мери заслужан филм Амадеус (снимљен 1984. године) у коме је Селијери приказан фиктивно.
Rudolph Angermüller, Antonio Salieri. Fatti e Documenti (Legnago 1985)
A. Della Corte, Un italiano all'estero: Antonio Salieri (Torino 1936)
V. Della Croce/F. Blanchetti, Il caso Salieri (Torino 1994)
Biggi Parodi, Elena [Elena Biggi Parodi], Catalogo tematico delle opere teatrali di Antonio Salieri. ISBN978-88-7096-307-6., Lim, Lucca 2005, (Gli strumenti della ricerca musicale, collana della Società Italiana di Musicologia), p. CLVIII, 957. .
Biggi Parodi, Elena, "Preliminary observations on the «Ballo primo» of «Europa riconosciuta» by Antonio Salieri: Milan, The Scala Theatre, 1778, «Recercare», XVI 2004 (giugno 2005), pp. 263-303. ISSN1120-5741.
Biggi Parodi, Elena,. „Mozart und Salieri – ein unvermeidlicher Konflikt”. Ур.: Herbert Lachmayer, essays for Mozart exhibition, pp. Mozart, Experiment Aufklärung, in Wien des Ausgehenden 18. Jahrhunderts. ISBN978-3-7757-1689-5.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). 495–501. (Da Ponte Institut Wien, Katje Cantz Verlag, Ostfildern, 2006). .
Biggi Parodi, Elena, "Il Fastaff, o sia le tre burle di Salieri: osservazioni preliminari" in Quaderni di musicologia dell'Università degli studi Verona, Francesco Bissoli and Elisa Grossato, editors. vol. 2, II, pp. 119–138 (Verona, 2008).
Herrmann, Timo Jouko,. Antonio Salieri und seine deutschsprachigen Werke für das Musiktheater. ISBN978-3-87350-053-2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза) (Leipzig 2015) .
Kyer, C. Ian, "Salieri as Portrayed in the Arts", (2012) 24 Intellectual Property Journal, 179–194.
I. F. Edler v. Mosel, Über das Leben und die Werke des Anton Salieri (Vienna 1827)
Salieri, Antonio. La Passione di Gesù Cristo. OCLC48150359.Текст „165002056” игнорисан (помоћ), critical edition by Elena Biggi Parodi, Suvini Zerboni, Milano 2000, XLIV, 222 pages.
