Подаци о животу Соларија су веома оскудни и неизвесни, чак су и место и датум рођења предмет спорова. Према историчару и академику Ђенару Равици, који је такође био класификатор општинског историјског архива, Солари је рођен у Кјетију, док други наводе да је рођен и школован у Венецији где је потписао олтарску слику Antonius Desolario, Venetus 1514 која се сада налази у Бристолском музеју и уметничкој галерији, док је Madonna col Bambino у Националној галерији у Лондону.[2][3] Соларијева активност 1502—1506. је документована у Марку где је своју технику обогатио утицајима умбријско-маршке школе која је присутна на фрески Storie di San Benedetto која се сматра његовим најзначајнијим делом. Друга верзија Madonna col Bambino e un donatore датира из истог периода и сада се чува у музеју Каподимонте.[4] Соларијева дела се понекад мешају са радовима његовог савременика Андреа Соларија, италијанског ренесансног сликара Миланске школе, пример за то је портрет Чарлса II Амбоаза у Лувру.[5] Соларијева тенденција је природњачка: главе су живописне и индивидуалне, а пејзажна позадина измишљена.[6]
Верзију биографије о Соларију је написао Бернардо Де Доминичи који је неколико пута критикован. Доминичи је наводио да је Солари рођен око 1382. године у Рипа Театини, а да је преминуо 1455.[7] Тврдио је да је фреска опатије Сан Либераторе Соларијево дело, што је негирао критичар Франческо Верленђа.[8] Доминичи је у биографији описивао анегдоту о томе како се Солари у време краљице Јоване II Напуљске од обичног мајстора оженио ћерком трговца, након што је сликао путујући по Европи. Соларијева последња извесна активност је забележена 1514. године. Прича се да је био ученик Симона Папе Старијег. Улица у центру Кјетија је посвећена Соларију који је модификован насловом Чезара де Лолиса.
San Francesco d’Assisi riceve le stimmate, Кампански провинцијски музеј у Капуи
Madonna adorante il Bambino, Музеј уметности Костантино Барбела у Кјети
Madonna con Bambino e Santi, позната као Madonna di Atri
Референце
^Davies, 292; Ettore Modigliani, A Madonna by Antonio da Solario, and the Frescoes of SS. Severino e Sosio at Naples, The Burlington Magazine, 11 (54): (September 1907), pp. 376–377+381-382, Modigliani, Ettore (1907). „A Madonna by Antonio da Solario, and the Frescoes of SS. Severino e Sosio at Naples”. The Burlington Magazine for Connoisseurs. 11 (54): 376—382. JSTOR857276. goes into some of the issues.
^Једна или више претходних реченица укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Solario, Antonio”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.
^Verlengia, F. (2007). „Scritti”. Rivista abruzzese: 28.
Литература
Davies, Martin, National Gallery Catalogues (1986). Catalogue of the Earlier Italian Schools. ISBN0-901791-29-6.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). National Gallery Catalogues, London 1961, reprinted.
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Chisholm, Hugh, ур. (1911). Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press.Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Marks, Richard; Williamson, Paul, ур. (2003). Gothic: Art for England 1400-1547. London: V&A Publications. ISBN1-85177-401-7..
Nicola Spinosa, ур. (2003). The National Museum of Capodimonte. ISBN88-510-0007-7.. Electa Napoli.
