Апатосаурус (синоним је бронтосаур) је биљојед из доба Јуре.[3] Дуго је био највећи икада пронађени диносаурус. Дужина тела му је достизала од 20 до 28 метара, а тежио је око 65 тона. Кретао се тешко на четири ноге. Стопала су му се завршавала канџама. Дужина врата омогућавала му је да се храни лишћем и са највишег дрвећа, а кад би улазио у дубоке водеглава би му остајала изнад површине.
Претпоставља се да је дневно јео око 300 килограма разног биља. Фосилни остаци Бронтосаура пронађени су у стенамаСеверне Америке.
Изглед
Цртеж апатосаура
Апатосаур је масиван и тром гмизавац који се кретао на четири ноге. Ноге су му биле веома гломазне, а завршавале су се канџама које су му служиле за одбрану. Тело му је веома велико док су реп и врат танки и савитљиви. Дугачак, на крају танак и бичаст, реп му је служио за одбрану од месоједа. На крају дугачког врата се налазила мала глава са вилицама прилагођеним жвакању биља.
Apatosaurus је члан породицеDiplodocidae, кладе џиновских сауроподнихдиносауруса. Породица обухвата нека од најдужих створења која су икада ходала земљом, укључујући Diplodocus, Supersaurus и Barosaurus. Apatosaurus се понекад сврстава у потпородицу Apatosaurinae, која такође може да укључује Suuwassea, Supersaurus, и Brontosaurus.[4][5][6]Отниел Чарлс Марш је описао Apatosaurus заједно са Atlantosaurus у оквиру сада већ непостојеће групе Atlantosauridae.[7][8] Године 1878, Марш је своју породицу подигао у подред, укључујући Apatosaurus, Atlantosaurus, Morosaurus (=Camarasaurus) и Diplodocus. Он је ову групу сврстао унутар Sauropoda, групу коју је подигао у истој студији. Године 1903, Елмер С. Ригс је рекао да је име Sauropoda бити млађи синоним за ранија имена; он је груписао Apatosaurus унутар Opisthocoelia.[7] Сауропода се и даље користи као назив групе.[9] Џон Витлок је 2011. године објавио студију у којој је Apatosaurus био базалнији диплодоцид, понекад мање базалан од Supersaurus.[10][11]
Кладограм Diplodocidae према Чопу, Матеусу и Бенсону (2015).[12]
Током 19. и раног 20. века веровало се да су сауроподи попут Apatosaurus били сувише масивни да издрже сопствену тежину на сувом. Теоретисано је да су живели делимично потопљени у води, можда у мочварама. Новији налази то не подржавају; сада се сматра да су сауроподи били потпуно копнене животиње.[13] Једна студија диплодоцидних њушки показала је да квадратна њушка, велики део јама и фине, паралелне огреботине зуба Apatosaurus сугеришу да се ради о неселективном претраживачу у висини земље.[14] Могуће је да је јео папрати, цикадеиде, семенкасте папрати, раставић и алге.[15] Стивенс и Париш (2005) спекулишу да су се ти сауроподи хранили са обала река на потопљеним воденим биљкама.[16]
Једна студија о вратовима апатосауруса и бронтосаура из 2015. открила је многе разлике између њих и других диплодоцида, те да су ове варијације могле показати да су вратови апатосауруса и бронтосаура кориштени за борбе унутар врсте.[17] Предложене су различите употребе појединачне канџе на предњим удовима сауропода. Један од предлога је да су кориштене за одбрану, али њихов облик и величина то чине мало вероватним. Такође је могуће да су употребљаване за исхрану, мада је највероватнија употреба канџи била је хватање предмета као што су дебла током узгоја.[18]
Трагови сауропода попут апатосаура показују да су они могли имати домет од око 25—40 km (16—25 миља) дневно и да су потенцијално могли достићи највећу брзину од 20-30 km (12—19 миља) по сат.[19] Споро кретање сауропода може бити последица њихове ниске мишићавости или трзаја након корака.[20] Трагови малолетних јединки навели су неке да верују да су способни за двоножје, мада је то спорно.[21][22]
^Taylor, M.P. (2010). "Sauropod dinosaur research: a historical review." Pp. 361-386 in Moody, R.T.J., Buffetaut, E., Naish, D. and Martill, D.E. (eds.), Dinosaurs and Other Extinct Saurians: A Historical Perspective. London: The Geological Society, Special Publication No. 34.
^Berman, D.S. and McIntosh, J. S. (1978). "Skull and relationships of the Upper Jurassic sauropod Apatosaurus (Reptilia, Saurischia)." Bulletin of the Carnegie Museum, 8: 1–35.
^Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 59. ISBN86-331-2075-5.
^Whitlock, J.A. (2011). „A phylogenetic analysis of Diplodocoidea (Saurischia: Sauropoda)”. Zoological Journal of the Linnean Society. 161 (4): 872—915. doi:10.1111/j.1096-3642.2010.00665.x.
^Taylor, M.P.; Wedel, M.J.; Naish, Darren; Engh, B. (2015). „Were the necks of Apatosaurus and Brontosaurus adapted for combat?”. PeerJ PrePrints. 3: e1663. doi:10.7287/peerj.preprints.1347v1.
Fastovsky DE, Weishampel DB (2005). „Theropoda I:Nature red in tooth and claw”. Ур.: Fastovsky DE, Weishampel DB. The Evolution and Extinction of the Dinosaurs (2nd изд.). Cambridge University Press. стр. 265—299. ISBN978-0-521-81172-9.
