Арбанија (Трогир)

Арбанија
Арбанија;
	Доминикански самостан Свети криж
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Сплитско-далматинска
Град	Трогир
Становништво
— 2021.	349
Географске карактеристике
Координате	43° 30′ 44″ С; 16° 18′ 07″ И / 43.5122639879358° С; 16.301927333527953° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	12 m
	Арбанија Арбанија на карти Хрватске
	Арбанија Арбанија на карти Сплитско-далматинске жупаније
Остали подаци
Поштански број	21224 Слатине
Позивни број	+385 21

Арбанија је насељено место у саставу града Трогира, на острву Чиову, Сплитско-далматинска жупанија, Република Хрватска.

Географија

То је приобално место на северној страни острва Чиова, на обали Каштеланског залива у Јадранском мору.

Налази се југозападно од чиовског дела Трогира и Мастринке, а североисточно од места Слатине. Југозападно се путем долази до села Жедног. Са друге стране залива, према истоку, се налази полуострво Марјан и град Сплит.

Арбанија има малу луку, заштићену коленастим лукобраном. Дубина мора у луци је до 2 метра. Лука је изложена свим северним ветровима.

Историја

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Трогир. Насеље је настало приликом изградње самостана почетком 15. века.

Становништво

На попису становништва 2011. године, Арбанија је имала 374 становника.

Број становника по пописима^[1]
1857	1869	1880	1890	1900	1910	1921	1931	1948	1953	1961	1971	1981	1991	2001	2011
0	0	73	89	103	102	0	268	242	266	249	223	301	613	370	374

Напомена: У 1857, 1869. и 1921. подаци су садржани у насељу Жедно. До 1948. исказивано је као део насеља. Од 1857. до 1991. садржи податке за насеље Мастринка. У 2001. смањено је издвајањем насеља Мастринка.

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Арбанија је имало 613 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Хрвати	558	91,02%
Срби	16	2,61%
Мађари	12	1,95%
Муслимани	7	1,14%
Бугари	1	0,16%
Југословени	1	0,16%
Русини	1	0,16%
Чеси	1	0,16%
неопредељени	12	1,95%
регион. опр.	1	0,16%
непознато	3	0,48%
укупно: 613

Самостан

У оближњем засеоку на путу који води према Мастринки се налази доминикански самостан Светог Крижа из 15. века. Самостан су градила два домаћа мајстора Иван Брахамовић и Никола Младинов. Самостан има ходник у облику крста са богатом унутрашњом опремом. Од уметничких вредности најпознатије је готичко дрвено распеће, за које се верује да има магичне особине и готичка седишта у певници.

Референце

[1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.