Ариље је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Златиборском управном округу . Према попису из 2022. било је 6.639 становника. Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.
Ариље настаје у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице . Тада се звало Моравице по реци Моравица на којој се налази. У истом том периоду избеглице из Ларисе донеле су мошти светог Ахилија (по коме је насеље касније добило име) на место данашње цркве.
Сава Немањић, Свети Сава , године 1219 . одредио је ариљски манастир за центар Моравичке епархије , која је такође називана и Ариљском .
Током Велике сеобе Срба у седамнаестом веку Ариље и околина остали су пусти. Ново становништво доселило се са простора Херцеговине и Црне Горе .
Значајан догађај за Ариље било је проглашење за варошицу 23. октобра 1880 . године од стране кнеза Милана Обреновића . Краљевским решењем од 11. фебруара 1886. године насеље је добило статус варошице.
Крај је био воћарски, нарочито се гајила јабука будимка.[ 1]
Овде се налазе Основна школа „Стеван Чоловић“ , Народна библиотека Ариље и Споменик палим борцима у Ариљу .
У насељу Ариље живи 5084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 35,2 година (34,3 код мушкараца и 36,0 код жена). У насељу има 2161 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.
Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002 . године), а у последњих неколико пописа у другој половини XX века примећен је константан значајан пораст у броју становника.
Етнички састав према попису из 2002. [ 3]
Срби
6.600
97,86%
Роми
55
0,81%
Црногорци
22
0,32%
Југословени
15
0,22%
Хрвати
5
0,07%
Муслимани
5
0,07%
Горанци
5
0,07%
Руси
4
0,05%
Украјинци
2
0,02%
Словенци
2
0,02%
Мађари
2
0,02%
Македонци
2
0,02%
Бугари
2
0,02%
Словаци
1
0,01%
непознато
2
0,02%
Становништво према полу и старости[ 4]
м
? 2
10
80+ 17
41
75—79 39
60
70—74 76
102
65—69 97
124
60—64 124
135
55—59 176
160
50—54 248
271
45—49 285
304
40—44 305
291
35—39 223
301
30—34 222
245
25—29 265
274
20—24 238
246
15—19 279
277
10—14 261
246
5—9 203
192
0—4 211
194
Просек 34,3
36,0
^ „Политика”, 5. јул 1936 ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF) . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . мај 2004. ISBN 86-84433-14-9 . ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9 . ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима . webrzs.stat.gov.rs . Београд: Републички завод за статистику . фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7 .
.gif)
.svg)
