Архив Војводине
Архив Војводине је институција која се бави очувањем и заштитом архивске грађе настале на територији Аутономне покрајине Војводине, од 12. века. ИсторијатАрхив Војводине је основан 1926. године као Државни архив у Новом Саду. За првог архивара је постављен др Димитрије Кириловић, решењем помоћника министра просвете од 5. августа 1926. године.[1] Он је ангажовао историчара Алексу Ивића, професора Правног факултета у Суботици, да сачини извештај о стању архивске грађе у Војводини. Како се током Другог светског рата, Нови Сад нашао на територији Независне Државе Хрватске, Архив је претрпео велику штети. Значајан део архиве је узет од стране усташких власти, део однет у Беч, а део у приватну колекцију у Чехословачкој. Делови архивске грађе су пропали у подрумима Петроварадинске тврђаве. Од 1951. године, Архив је носио име Државни архив АП Војводине, а од 1958. године Историјски архив АП Војводине. Данашње име је понео 1970. године. Зграда Архива![]() Од оснивања, Архив је био смештен у Просветном инспекторату на Футошком путу бр. 77 (данас: Футошка улица 17). Пресељен је 1934. године у Петроварадински магистрат. Након Априлског рата 1941. године, прешао је у Гарнизонску управу у Петроварадину, а од 1943. године је измештен у казамате Петроварадинске тврђаве. По ослобођењу 1945. године, Архив је смештен у сутеренске просторије палату Дунавске бановине. Повратак украдених предмета је захтевао већи простор, па је Српска православна црква уступила Патријаршијски двор у Сремским Карловцима, а од 1968. године и конаке манастира Беочин. Зграда Окружног затвора из 1901. године је реновирана током 1988. и 1989. године, за потребе Архива. У њу се Архив Војводине свечано уселио 27. априла 1989. године. Управници и директори Архива
Награде и признања
Референце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia